Noć veštica ili Halloween je praznik koji podrazumeva maskiranje i nošenje najrazličitijih kostima, vesele žurke pod maskama, rezbarenje i ukrašavanje bundeva, konzumiranje čokolade i slatkiša u velikim količinama, i uživanje u svemu što je sa ukusom bundeve. Ima puno toga zabavnog tokom ovog oktobarskog praznika.
Bez obzira na to koliko imamo godina ili iskustva, ovaj praznik je jednostavno uvek u modi. Tokom Noći veštica najmlađi imaju priliku da obuku svoje omiljene kostime, a roditelji imaju dobar izgovor da pijuckaju koktele.
Koja je prava istorija Noći veštica i zašto se slavi baš 31. oktobra?
Ovaj staromodni praznik zapravo datira od davnina i mnogo je stariji nego što neki misle. Sam naziv Halloween nastao je od “hallowed evening” i u bukvalnom prevodu znači “posvećeno veče”. Veče 31. oktobra je ranije u Evropi bilo poznato i kao All Hallows’ Eve, odnosno Noć svih svetih, a tokom narednog dana (1. novembar), poznatijeg kao All Saints’ Day – Svi sveti, Evropljani su odavali počast svecima (hallows = sveci). Tako je naziv ovog praznika na kraju skrojen u „Noć veštica“ koji je prepoznatljiv danas.
Pregled sadržaja
Zašto slavimo Noć veštica 31. oktobra?
Za obeležavanje Noći veštica uzet je 31. oktobar jer se na taj dan desio drevni galski festival Samhain, koji se smatra najranijim početkom proslave ovog praznika. Galski festival je označavao ključni momenat smene godišnjih doba, i što je još važnije, ljudi su verovali da je granica između ovog i zagrobnog sveta bila posebno tanka u ovom periodu, omogućavajući im da se povežu sa mrtvima. Ovo verovanje dele i neke druge kulture, pa se slična ideja pominje za jevrejski praznik Jom Kipur, koji se takođe obično dešava u oktobru i uključuje izgovaranje molitve za mrtve. Galski festival Samhain i jevrejski praznik Jom Kipur su uticali da se Noć veštica pominje u „ukletoj“ konotaciji.
Aktivnosti kroz istoriju vezane za Noć veštica
Paganska mnogobožačka verovanja su uticala da galski festival Samhain obuhvata dosta ritualnih ceremonija povezivanja sa duhovima. Iako nije poznato mnogo detalja o ovim proslavama mnogi veruju da su Kelti nosili maske kojima su terali duhove (doduše, maske su verovatno bile napravljene od životinjske kože), uživali u posebnim gozbama i pravili lampione od izdubljenih bundeva. Vremenom, kako je hrišćanstvo uzimalo maha, a paganski prizvuk praznika postajao ublažen, osnovne tradicije praznika postale su deo pop kulture i jednostavno su se modernizovale.
Mistični rituali ranijih vremena su se razvili u bezbrižne igre i zabavu. Na primer, donekle težak koncept povezivanja sa mrtvima zamenjen je veselom idejom da se govori o budućnosti. Jurenje jabuka u buretu vode (apple bobbing) postalo je popularno kao igra proricanja sudbine. Jabuke su predstavljale sve ženine udvarače, a jabuka koju bi žena na kraju zagrizla navodno bi označavala njenog budućeg muža. U stvari, Noć veštica je ranije predstavljala idealnu, mada prilično sujevernu, priliku za provodadžisanje mladih žena u 19. veku.
Još jedan popularan ritual bilo je gledanje u ogledalo sa nadom da će se nekom prikazati vizija budućnosti. Postoje i izveštaji o skrivenim porukama koje su davale poput kolačića sreće. Ljudi su mlekom ispisivali poruke na papirićima, a nakon toga su beleške savijali i stavljali u ljuske od oraha. Ljuske od oraha su zatim zagrevali na vatri, taman toliko da mleko dobije smeđu boju, a poruka se mistično pojavi na papiru za primaoca.
Istorija kostima za Noć veštica i sakupljanje slatkiša
Kroz istoriju, mnogi ljudi su se za ovaj praznik oblačili kao sveci i recitovali pesme ili stihove od vrata do vrata, a deca bi takođe išla od vrata do vrata tražeći “soul cakes”, poslasticu sličnu keksu. Torte za dušu ili “soul cakes” bile su deo praznika All Souls’ Day koji se slavi 2. novembra, ali su na kraju postale i deo proslave Noći veštica. Deca bi išla od vrata do vrata uzvikujući frazu ”trick-or-treat” (trik ili poslastica), i tako tražili čokoladice i bombone i istovremeno “pretili” da naprave neki nestašluk ukoliko ne dobiju slatkiš. Davanje slatkiša deci postalo je običaj u SAD u prvoj polovini 20. veka, nakon što su porodice davale poslastice deci u nadi da će moći da izbegnu njihove praznične šale.
Što se tiče kostima i oni su modernizovani. Iako su korišćeni kao obeležje iskrenog odavanja počasti svecima, ta tradicija je verovatno u nekom trenutku izgubila svoje pravo značenje. To je trajalo sve dok mlade škotske i irske šaljivdžije nisu dobile ideju da se ponovo obuku u zastrašujuće kostime kako bi uplašili komšije. Zahvaljujući ovim lokalnim šaljivdžijama kostimi za Noć veštica postali su zastrašujući, smešni i kreativni u isto vreme.
Kako se danas slavi Noć Veštica?
Noć veštica je danas očigledno popularan praznik u Americi, ali umalo da nije uspeo da pređe Atlantik. Puritanci nisu odobravali paganske korene praznika, pa nisu ni učestvovali u proslavama. Tek kada su irski i škotski imigranti počeli da pristižu u Ameriku u većem broju, praznik se vratio duhu starih vremena. Prve američke kolonijalne proslave Noći veštica bile su velike javne zabave u znak proslave predstojeće žetve, tokom kojih se pevalo, plesalo i pričalo o duhovima.
Procenjuje se da je do početka 20. veka, većina Amerikanaca širom Severne Amerike slavila Halloween. I ove godine, uprkos pandemiji, ponovo svi uživaju u osmišljavanju kreativnih kostima, omiljenim slatkišima, takmiče se u maštovitom rezbarenju bundeva i dive se ukrasima svojih komšija, a jedine strašne teme o kojima će se pričati su kostimi veštica, duhova i zombija.
Poslednjih godina se i u Srbiji proslavlja Noć veštica. Najmlađima je ovo jedan od omiljenih dana u godini – u vrtićima, školama i tržnim centrima se organizuju dečiji maskenbali i razne druge zanimljive aktivnosti u susret ovom danu. Mnogobrojni restorani pripremaju specijalne jelovnike, u klubovima se organizuju žurke pod maskama, a pojedini bioskopi puštaju horor filmove. Na našem prostoru se, kao i uvek kada nešto dolazi van naših granica, vode dobro poznate debate oko toga šta treba da se slavi – Dan zaljubljenih ili Sveti Trifun, Noć veštica ili Sveti Luka. Mišljenja su podeljenja, ali jedno je sigurno – svako proslavlja ono što mu je privlačnije i bliže srcu.
