Hipnički ili hipnagoški trzaji su nekontrolisane mišićne kontrakcije koje neki ljudi doživljavaju dok tonu u san. Neki trzaji mogu biti blagi i jedva primetni, dok drugi mogu biti toliko intenzivni da probude osobu koja se trgne u toku uspavljivanja. Hipnički trzaji su česti i dešavaju se nasumično, a tačan uzrok nije poznat.
Hipnički trzaj je snažan, iznenadan i kratak nehotični trzaj jednog ili više mišića, koji se još naziva i mioklonus. (Štucanje je takođe jedna vrsta mioklonusa.) Javlja se dok tonemo u san, na prelazu između budnog stanja u stanje spavanja, po čemu je i dobio ime.
Ovi trzaji se generalno javljaju tokom faze sna u kojoj mišići počinju da se opuštaju a misli se polako gase. Tokom ovog vremena delovi mozga vezani za motoriku mogu biti spontano stimulisani, što mozak može pogrešno protumačiti kao budnost tokom prelaska u san. Pošto se ovakvi trzaji tokom uspavljivanja ne dešavaju svake noći, to sugeriše na to da i neki spoljašnji faktori mogu uticati na ovu pojavu.
Hipnagoški ili mioklonički trzaji nisu poremećaj već prirodni fenomen, pa stoga simptomi koji se javljaju nisu znak problema već naprosto propratna pojava:
- trzaj mišića ili dela tela
- osećaj padanja
- san ili halucinacija o situacijama u kojima smo preplašeni, skačemo ili padamo
- ubrzan rad srca
- ubrzano disanje
- znojenje
Istraživanje iz 2016. godine pokazuje da se ovi nehotični trzaji pojavljuju nasumično, pogađaju i muškarce i žene svih uzrasta, a čak 60 do 70% ljudi se cimne u nekom trenutku dok se uspavljuju.
U većini slučajeva javljaju se bez jasnog objašnjenja, mada postoje neke teorije o tome zašto se to dešava.
Vežbanje stimuliše telo, tako da vežbanje kasno uveče može da oteža telu da se opusti za spavanje.
Stimulansi – telesni i mentalni stimulansi kao što su kafa, nikotin ili neke vrste lekova, mogu da otežaju uspavljivanje ili kontinuiran san u toku noći.
Stres i anksioznost – mozak koji je stalno na oprezu se može lakše uplašiti pa je veća verovatnoća da se osoba probudi kada dođe do trzanja u snu.
Loše navike spavanja – nepravilni obrasci spavanja, nedostatak sna ili redovni poremećaji spavanja.
Ambijentalno okruženje sa glasnim zvukovima i jakim svetlima mogu ometati upadanje u dubok san.
Cimanje u snu se događa i kod dece i kod odraslih, međutim, Američka akademija medicine spavanja (AASM) napominje da se odrasli češće žale na česte ili intenzivne hipničke trzaje, što se može objasniti pojačanim stresom i drugačijim životnim navikama.
Iako miokloničke trzaje nije moguće izbeći i sprečiti, postoje neke sitnice koje ih mogu učiniti blažim i ređim:
- izbegavanje kofeina (kafe, pa čak i čokolade) i vežbanja kasno u toku dana,
- izbegavanje stimulišućih droga kao što su nikotin i alkohol,
- kreiranje zdrave rutine pre spavanja kao što je ispijanje šolje toplog čaja ili mleka, čitanje, slušanje muzike ili istezanje pre spavanja
- gašenje svetla i televizora, izbegavnje gledanja u monitore računara ili ekrane mobilnih telefona neposredno pre odlaska na spavanje,
- opuštajuća vođena meditacija i vežbe disanja za opuštanje,
- zamračivanje spavaće sobe zavesama i nošenje maske za spavanje za eliminisanje svetlosnog ometanja, zatvaranje prozora i nošenje čepića za uši za eliminisanje spoljašnje buke.
