Zamislimo da smo u pozorištu. Neki gledaoci počinju da tapšu, najverovatnije ćemo početi i mi da tapšemo. Zašto je to tako? Zbog efekta gomile. Zamislimo sada da hodamo ulicom i da vidimo grupu ljudi koja stoji i gleda u nekom pravcu. Šta ćemo uraditi? Najverovatnije ćemo zastati i pogledati u istom pravcu kao i ta grupa. To ćemo uraditi zbog efekta gomile.
Efekat gomile (efekat krda ili nagon stada, kako ga neki nazivaju) znači sledeće: ponašate se ispravno onda kada postupate isto kao i drugi ljudi. Dakle, ovaj efekat se odnosi na fenomen pridruživanja ljudi grupama koje prate akcije drugih.
Efekat krda ili efekat gomile je ponašanje pojedinaca u grupi koja deluje kolektivno bez centralizovanog upravljanja.
Ovaj fenomen je sličan ponašanju životinja kada beže u stampedu od opasnosti. Pošto je ova vrsta ponašanja instinktivna, oni koji mu ne podlegnu često mogu da se osećaju uznemireno ili uplašeno. Ako gomila uglavnom ide u jednom pravcu, pojedinac može osetiti da greši ako ide u suprotnom smeru. Pojedinac se može plašiti da će biti izdvojen zbog toga što se nije pridružio gomili.
Efektu gomile mogu da podlegnu sve nacije i kulture. Ovaj efekat nalazimo u modi, prodaji, marketingu, primeni dijeta, korišćenju slobodnog vremena, na berzi, u televizijskim komedijama.
Televizijske komedije koriste efekat gomile tako što na strateškim mestima ubacuju snimljeni smeh i na taj način bude u gledaocu želju da se smeje. Efekat gomile se javlja i u finansijskom sektoru. Investitori prate šta drugi investitori rade, umesto da se oslanjaju na sopstvenu analizu i istraživanje. Drugim rečima, investitor koji podlegne efektu gomile će se ponašati kao i drugi. Efekat gomile u velikim razmerama može stvoriti tržišne krahove putem panične kupovine i panične prodaje.
Zašto se ovo dešava?
Prirodno je da želimo da budemo deo grupe i član zajednice sa kojom delimo kulturne i socijalne norme. Čovek je društveno biće i oduvek je imao potrebu da živi sa drugim ljudima.
Sam pračovek je živeo u zajednici. Uvek je u grupi ljudi išao po hranu ili po vodu jer je tako bio sigurniji od predatora. Kada su praljudi išli u lov i ako bi neki iz grupe počeli da beže i ostali u grupi bi isto uradili. Ostati na mestu i razmišljati zašto ostali članovi grupe beže nije bilo bezbedno jer je možda neko od njih ugledao predatora. Ponašati se kao i drugi – značilo je preživeti.
Danas, u savremenom dobu, ti predatori nisu opasnost, ali mi i dalje imamo potrebu da budemo deo grupe, ne želimo da budemo isključeni iz nje. Taj način razmišljanja je duboko usađen u nama i nismo toga svesni. Iako nam ovaj način razmišljanja više ne omogućava preživljavanje, ljudi ga i dalje nesvesno primenjuju.
Efekat gomile ponekad može biti i od koristi, na primer, kada treba da odemo na koncert koji se održava u gradu koji ne poznajemo. Ako nismo sigurni gde se tačno nalazi mesto održavanja koncerta i ugledamo gomilu ljudi koja ide u istom pravcu krenućemo i mi za njima. Tako ćemo stići na mesto održavanja koncerta.
Kada je dokazan efekat gomile?
Jedan od psiholoških eksperimenata Solomona Aša izveden je prvi put 1950. godine. Ašov društveni eksperiment o usaglašenosti, koji je urađen na 50 ljudi, pokazuje koliko je grupa u stanju da deluje na naše razmišljanje, odnosno do kog stepena pojedinac odabira vlastito mišljenje pod uticajem mišljenja većinske skupine.
Ispitaniku su pokazane dve kartice – kartica A sa referentnom linijom i kartica B sa tri linije različitih dužina. Zadatak ispitanika je da odgovori koja je od ponuđenih linija sa kartice B iste dužine kao referentna linija. Pored ispitanika u sobi je još sedmoro ljudi, koji su tu postavljeni samo zarad eksperimenta ali ispitanik to ne zna. Prvo odgovaraju lažni “ispitanici“ tj. saradnici eksperimenta, a na kraju svoj odgovor daje i pravi ispitanik. U prvim krugovima, svi su uspešno davali tačne odgovore. Međutim, u narednim krugovima se menja dinamika ispitivanja, pa lažni saučesnici namerno daju pogrešne što utiče na samouverenost glavnog ispitanika koji svoje odgovore prilagođava odgovorima ostalih učesnika.
U 30% slučajeva glavni ispitanici daju iste pogrešne odgovore koji su dali ljudi pre njih, povedeni dejstvom grupe, a skoro 75% ispitanika je usaglasilo svoj odgovor sa ostatkom grupe makar jednom. Kada su upitani zašto su izabrali odgovor koji se poklapa sa onim koji je dala većina prethodnih učesnika odgovor je najčešće bio da nisu hteli da stvore nesklad i sukob.
Studija je takođe pokazala i koliko broj prisutnih ljudi utiče na usaglašenost – samo jedan podmetnuti saučesnik u grupi nije pravio gotovo nikakav efekat dok su dva saučesnika imala veoma mali efekat na grupu. Zaključak je bio da veći broj “saučesnika” u grupi ima jači efekat na pojedinca.
