Novine je ubacuju u naslove, suvenirnice na tegle stavljaju nalepnice koje GARANTUJU dobru karmu za siću evra ili dinara, a s vremena na vreme naiđe pesma koja propagira osvetoljubivu moć karme.
Ha-ha, karma’s gonna get you! – baš i ne funkcioniše onako kako smo mislili do sada.
Tumačenje karme
Karma u bukvalnom prevodu sa sanskrita znači akcija. Ono što radimo i namera koja stoji iza toga…
E sad, kakve posledične reakcije to izaziva, filozofije su različite:
- Prema budizmu karma je etička činjenica,
- Prema džainizmu karma je čestica koja se lepi za dušu, a
- Prema zapadnjacima karma je viša sila koja vraća kad-tad, a ponekad i umesto nas
Upravo zbog poslednjeg primera istočnjaci kažu da Zapad uopšte ne razume suptilnost karme.
Zašto? Zato što nije osveta, a nije ni izraz kojim se završava rečenica: Karma is a b**ch.
Stop it, please!
Karma ne određuje apsolutno sve što nam se dešava
Svet se zasniva na procesima geologije, fizike, hemije, biologije i psihologije, a karma je u svemu tome oblast etike.
A da li je zasnovana na realnim principima? Jeste.
Ekvivalentno Njutnovom zakonu akcije i reakcije – jabuka će pasti na zemlju ako je ispustimo; prema karminom zakonu uzroka i posledice – svakodnevne akcije oblikuju naš um, karakter i veze u budućnosti.
Ali interesantna stvar u vezi sa kojom nastaje najviše zabuna i pogrešnih tumačenja:
- prema budistima, mi ne bi trebalo da se ponašamo moralno isključivo zbog neke više sile, jer nije Univerzum taj koji svira penale.
Šta je onda dobra, a šta loša karma?
Dobra karma su nesebična dela, koja ne idu iz ega.
Odličan primer je film zasnovan na istinitoj priči: “It could happen to you” iz 1994.
Policajac osvaja premiju na lotou i konobarici daje polovinu kao bakšiš, jer mu je pomogla u biranju dobitnih brojeva. Taj novac koriste da usreće i druge: komšije, kolege ili nepoznate sugrađane besplatnim kartama za prevoz i slično. Kad zbog sudskog spora izgube sve što im je “palo sa neba”, oni koji su im u međuvremenu bili zahvalni zauzvrat šalju koliko mogu – happy end – ponovo su na nogama.
Dobra dela stvaraju poverenje, prijateljstvo, poštovanje i logično: olakšavaju život.
Loša karma su sebična dela, isključivo iz ega.
Primer je: Kako su uvredljive izjave engleskog fudbalskog trenera Glena Hodla 1999. ostavile bez posla?
On je u razgovoru za London Times dao izjavu prema kojoj su ljudi sa određenim nedostacima zapravo kažnjeni, odgovarajući novinaru: „Ti i ja smo fizički dobili dve ruke i dve noge i polupristojan mozak. Neki ljudi nisu rođeni takvi s razlogom. Karma deluje iz drugog života.“
Naravno da se u javnosti podigla uzbuna i da je zbog ovog komenatara Fudbalski savez bio primoran da raskine Hodlov ugovor (izvor BBC).
Ako razmišljamo racionalno – ovde nije bila u pitanju viša sila, nego direktno snošenje odgovornosti. Da je verovao samo u posledicu karme, a ne tumačio je na svoj način, možda bi se ujeo za jezik.
Loša dela (nekorektnost, neprincipijelnost, neskromnost itd.) stvaraju nemogućnost bilo kakvih dugoročnih odnosa i logično: otežavaju život.
I tek sad stižemo do one suptilnosti s početka, koja je uvek u izboru – mogu nešto da kažem/uradim ali ne želim da me prati loša karma.
Prema tome, ona je tu da nas drži uračunljivima… u slučaju da smo edukovani kako treba, čemu služe sledeći zakoni.
12 zakona karme
1. Zakon uzroka i posledice
2. Zakon kreacije
3. Zakon poniznosti
4. Zakon razvoja
5. Zakon odgovornosti
6. Zakon povezanosti
7. Zakon fokusa
8. Zakon davanja i gostoprimstva
9. Zakon ovde i sada
10. Zakon promene
11. Zakon strpljenja i nagrade
12. Zakon značaja i inspiracije
Karma i Pop kultura
Ispostavilo se da imaju više veze sa popularizacijom i prodajom, nego sa dušom i mozgom.
Bez obzira koliko dobro na prvu loptu zvučale pesme (svejedno kog žanra) gde neko „dobija po nosu“, karma najmanje veze ima sa osvetom.
Polovina objava na društvenim mrežama koje se tiču karme su diskutabilne, kao i mediji koji nakon ubacivanja šokantnih elemenata pokreću diskusije na Internetu i davanje razjašnjenja…
Karma je u sklopu svojih etičkih principa proces učenja, razvoja i odgovornosti, pa je jedino u tom smislu okej reći – pusti neka karma odradi svoje…
Na kraju krajeva, ako se jedino za Budu (princa koji se odrekao svega) verovalo da ima pročišćenu karmu, onda mi kao „obični smrtnici“ kad se presaberemo i oduzmemo dođemo do zaključka da niko nije nepogrešiv, ali svako može da bude bolji.
