Nabasamo na njih dok sređujemo police i fioke, uzmemo da prelistamo šta smo sve tu podvlačili i sačuvali, pa shvatimo da stranice izgledaju slično kao kad zagrizemo jabuku i ostavimo je na stolu. Neki bi rekli – pa od stajanja!
I ima istine, menjaju one boju „od života“, ali preciznije?
Požute od vazduha i svetlosti
I dodatnog sastojka. Bez mnogo zavrzlama: papir se pravi od drveta, a drvo u sebi sadrži lingin. Ono što mu pre prerade omogućava da raste, vremenom šteti papiru.
Jeste da se hemijski meša sa izbeljivačem, ali u dodiru sa kiseonikom i suncem ili sobnom svetlošću, lingin izbija na površinu i sebe vraća u prvobitno stanje.
A to je žuta, svetlo smeđa i na kraju smeđa boja.
Originalni lingin su one papirne kese, koje dobijamo u supermarketima ili kartonske kutije za selidbu npr. One su takve kakve jesu i tu promene neće biti (nema potrebe ići na tavan).
Plus, što više lingina – to jača izdržljivost.
Knjige sporije požute od novina
Live Science objašnjava razliku pravljenja papira za novine i knjige. Pod prstima znamo i sami da nije isto, ali ne znamo tačno zašto? A logično je!
Novine se prave jeftino za svakodnevnu štampu – nema tu vremena za fino izbacivanje lingina i zato brže menjaju boju, pritom je papir tanji.
Za kvalitetniju verziju školskih udžbenika ili komercijalnih knjiga, papir se obrađuje duže, a lingin se odvaja rastvarivačem. Ali očigledno nikada 100%, jer se boja ipak menja.
Ovo najviše muči bibliotekare i arhiviste
Jedna stvar je da mi osiguramo primerak omiljenog pisca, a druga da ne propadnu važna istorijska dokumenta. Ako znači info – najbolje bi bilo držati ih u mračnom, na hladnom i tretirati azotom.
On ne aktivira hromofore, koji su (u prevodu sa grčkog) nosači boja.
Zanimljive činjenice o knjigama, novinama i papiru
- Najstariji papirni dokument na svetu je zapravo mapa, pronađena u kineskoj provinciji Gansu 179-41. pre nove ere
- Papir jesu otkrili Kinezi, ali su ga u Evropu doneli Arapi u 10. veku
- Pre toga, vesti su bile klesane u metalu ili kamenu (za vreme Julija Cezara), kasnije su pisane rukom, a danas se širom sveta svake godine objavi više od 24 milijarde novina
- Prvu knjigu na pisaćoj mašini otkucao je Mark Tven – Avanture Toma Sojera
- Najčitanije knjige na svetu su Biblija (5 milijardi kopija), Mala crvena knjižica (citati Mao Ce Tunga) i Hari Poter
- Najduža odštampana rečenica ima 823 reči, a napisao je u naletu Viktor Igo u Jadnicima
- Najveću privatnu kolekciju od milion i po knjiga ima Džon K. Benham, koji drži Ginisov rekord
- Najmanja knjiga na svetu je dimenzija 0,9 x 0,9 mm (čita se preko mikroskopa), a najveća na svetu ima 5 x 8 m (429 stranica i teška je 1.500 kg)
- Ruzvelt je čitao knjigu na dan
- Bil Gejts je za 30,8 miliona dolara kupio beleške Leonarda da Vinčija – The Codex Leicester iz 1510. (pisane su zdesna prema levo)
Slika i prilika lingina u kontaktu sa vazduhom i svetlošću – glavnog razloga zašto stare knjige i novine požute. Izgledom… ne mogu večno kao nove, ali barem na njihov šarmantni miris možemo uvek da računamo, pa ko posebno uživa u njuškanju tokom čitanja, naziv za to je bibliosmija.
