Ako su već postojale šibice i minimum petorica hemičara, koji su u nizu godina radili na rešenju da se vatra zapali bezbedno, čemu onda upaljač?
Iz normalne ljudske potrebe da sve usavrši, ali kako se vremenom pokazalo – marketinškim jezikom rečeno – imali su različitu ciljnu grupu.
Šibice su bile za sve, a upaljač za vojnike
Umesto situacije u jednoj ruci kutija, u drugoj palidrvce, tadašnje okolnosti su nametnule potrebu za u jednoj ruci puška, u drugoj upaljač za signalizaciju.
Šta još? Da se po potrebi podgreje konzerva, zgreje vojnik ili surovo, podmetne požar… preživljavanje na kiši, vetru i generalno svim ostalim prilikama u kojima su šibice, bez obzira na dorade, bile manje pouzdane i lakše potrošive.
Dok se 146 godina radilo na iole dobrim šibicama (1680-1826), a Džon Voker uspešno napravio friction matches, prvi upaljač je već ugledao svetlost dana… ili makar nešto nalik onome što imamo u glavi kada pomislimo na tu spravicu.
Timeline istorije upaljača
1823. Johan Volfgang Dobriner napravio je preteču upaljača pod nazivom Dobrinova lampa, ali slično kao i sa šibicama, prvi izum nije bio najbezbedniji.
1903. Karl Auer fon Velsbah je patentirao mešavinu metala poznatiju kao kremen i tek tad je upaljač postao prenosiv.
1910. kompanija Ronson izbacila je na tržište Pist-O-Liter, koji je previše podsećao na pištolj i bio glomazan.
1914. upaljači su počeli da se prave od čaura tokom Prvog svetskog rata i tek tada ispunili svoju svrhu.
1926. prvi istinski „automatski“ upaljač došao je iz pomenute kompanije Ronson pod nazivom Banjo, koji je omogućavao da se pritiskom na dugme upali, a otpuštanjem ugasi plamen.
1932. kultni Zippo kreira svoj upaljač, a 1941. postaje glavni snabdevač vojske tokom Drugog svetskog rata, zahvaljujući čemu su postali sinonim pouzdanog brenda upaljača (plamen je ostajao da gori uprkos jakom vetru, što je prethodno testirano ventilatorom).
1950. krenulo se sa ponudom upaljača kao proizvoda za reklamiranje kompanija, klubova i sportskih timova – promovisanjem u svakodnevne, a ne samo vojne svrhe.
Zanimljive činjenice o upaljačima:
- Vojnici u Vijetnamskom ratu dobijali su upaljače sa gravurama, koje su označavale lična uverenja i vrednosti – life motto
- Jednom veteranu je spašen život tako što je Zippo u njegovom džepu zaustavio metak
- Frenk Sinatra je i poslednjeg dana života kod sebe imao svoj omiljeni Zippo upaljač
- Do 1920. u upotrebi su već bila četiri glavna tipa upaljača: ručni udarni, poluautomatski, automatski i udarni upaljač
- U početku je najčešće korišćena tečnost za upaljač bila nafta
- Butan je počeo da se koristi 1950. što je omogućilo stvaranje jednokratnih upaljača koji su se brzo proširili po celom svetu
- Kompanija Swedish Match je 1965, napravila Round stick upaljače od pakovanja za karmine, pa su ličili na asortiman šminke
- Najpoznatiji brend jednokratnih upaljača od 1973. do danas je BIC
- BIC je uveo kremen točak iz bezbednosih razloga ako se deca dočepaju upaljača
- TIME magazine je upaljač svrstao u 100 najznačajnijih gedžeta svih vremena
Koji god da je prvobitni razlog zašto je izmišljen upaljač – najpre kao lampa, zatim pištolj, pa pravljen od čaura metka – činjenica je da bez svetskih ratova ne bio doživeo široku primenu, pa samim tim ni danas ne bi služio kao reklamno sredstvo (jedno od najjeftinijih)…
Najvredniji je kao personalizovani poklon, najkorisniji za potpaljivanje roštilja, najbrži izvor svetlosti kad nestane struja, a najgore je kad ga neko pozajmi i nikad više ne vrati.
