Tokom sva četiri godišnja doba u svetu se desi oko 2.000 oluja sa grmljavinom, a oko 44 puta u sekundi grom udari u tlo. Po definiciji, grmljavina je zvuk koji proizvodi munja parajući vazduh.
Ali ono što čujemo i presečemo se uz rečenicu da se sprema ozbiljna kiša – deo je mnogo većeg procesa, koji se munjevitom brzinom odvija na nebu. Svelo bi se na odnos toplo-hladno.
Munja je usijana, a vazduh je tokom nevremena hladan
Sve i da je leto, pred pljusak će postati svežije, a munja koja sa dna oblaka kreće ka tlu ima u sebi jačinu struje oko 200 ampera (ona koju koristimo u domaćinstvima je između 15 i 20), dakle? Prejako.
Zato je „bolje“ ako nas je nekad pecnula struja, nego da se šećkamo napolju dok je na nebu light show i čuje se grmljavina.
Kako izgleda putanja munje?
Munja koja krene prva zove se predvodnica i po izlomljenoj liniji spušta se ka zemlji, stvarajući kanal kroz vazduh, obima otprilike 2 cm. I šta se tu dalje dešava?
Kad se munja spoji sa zemljom odmah se odbija i istim kanalom, odnosno putanjom vraća ka oblaku. Toplota električne energije ovog povratnog udara podiže se preko 27.000 stepeni!
Tako se stvara i nagli porast vazdušnog pritiska okolo, koji je 10-100 puta viši od normalnog atmosferskog…
Kad dolazi do zvuka grmljavine?
Upravo taj pregrejani vazduh (koji postoji usred mnogo hladnijeg vazduha) svojom eksplozijom probija kanal, a rezultat je jaka tutnjava koju nazivamo grmljavinom.
Ako se munja račva, zvuci se menjaju. Odbijaju se od niskih, visećih oblaka i stvaraju niz neprekidnih gunđanja i režanja…
Svaki početni zvuk pojačava i prateći odjek, koji pojačavaju planine i zgrade.
Koja je brzina munje?
Od oblaka do obližnjeg drveta ili krova, munji je potrebno samo nekoliko hiljaditih delova sekunde da se rascepi kroz vazduh!
Prebrza je za ljudske oči, pa se često dešava da dok mi izgovorimo: „Vidi munju!“ – ona već nestane.
Fiksiranim pogledom i prstima preko ušiju, čekamo da se pojavi druga sa svojim propratnim zvucima.
Ako izostane grmljavina, onda je klasično sevanje.
Da li grom zna gde da udari?
Električno polje traži najbliži i najlakši put da oslobodi svoj naboj. Možemo to da formulišemo ovako: olujnu munju u oblaku kao jako negativno naelektrisanje privlači pozitivno naelektrisanje u zemlji.
Kad se negativni i pozitivni kanali spoje, vidimo udar groma – svetli potez, koji nekoliko puta zatreperi još jače pre nego što se električno pražnjenje završi, a vazduh okolo nastavi da vibrira.
Najčešće grom udara u drveće i telefonske stubove, a ponekad i u pesak… tad spaja zrna i stvara fulgurit, inače od velike naučne vrednosti za demonstriranje prošlih pojava grmljavina i gromova.
Kako da se zaštitimo od udara groma?
Prvo pravilo surovo glasi: Nijedno mesto napolju nije bezbedno u blizini grmljavine.
Ako meteorolozi najave nevreme, naravno da ne možemo ceo dan biti unutra, ali aktivnosti na otvorenom treba planirati tako da po potrebi u kratkom roku imamo mogućnost da šmugnemo na bezbedno.
Drugo: U kući ili zgradi izbegavati prozore, tuš, kadu, TV, telefon sa kablovima, kompjuter i sl. (uglavnom praksa i jeste isključivanje električnih aparata iz struje dok se sve ne stabilizuje). Mobilni je okej.
Treće: Najbolje je da izađemo tek nakon 30 minuta od poslednje grmljavine.
Zlatno pravilo: Ako smo napolju i situacija se namesti tako da stvarno nemamo gde – nikako ispod drveta, dalje od stubova, metalnih tribina i ograda. Nikada ne ležati na zemlji (ako bi ikome uopšte palo na pamet), mada to ne povećava šanse od udara groma, ali od opasnosti struje uzemljenja – da.
Takođe, treba prekinuti vožnju, sedeti i čekati da grmljavina prođe i obavezno izbegavati benzinske pumpe i točenje goriva.
Na skali od 1 do 10, bezbednost tokom nevremena se računa na sledeći način:
„Kada ste potpuno na otvorenom, stepen zaštite je 0. Kada čučnete je 0.5, dok je u automobilu 3... U kući bez gromobrana je stepen zaštite 7, a sa gromobranom je 9“ kaže Slavko Vujević, profesor na Elektrotehničkom fakultetu.
Zanimljive činjenice o munjama i grmljavini:
- Stari Grci su verovali da je grom oružje Zevsa
- Temperatura munje je 5 puta jača od temperature Sunca
- Munju vidimo pre nego što čujemo grmljavinu, zato što svetlost putuje mnogo brže od zvuka
- Možemo da procenimo udaljenost groma tako što ćemo brojati koliko sekundi je potrebno dok ne čujemo grmljavinu (npr. 3 sekunde = 1 km, 6 = 2 km, 9 = 3 km)
- Avioni su konstruisani tako da putnici ne osete udar groma – struja putuje kroz metalno kućište pre nego što ga napusti na drugom kraju
- Grom je 2019. pogodio avion na relaciji Beograd-Ljubljana, u kojem je putovao Ivica Dačić
- Auto je Faradejev kavez – napravljen od provodljivog materijala, koji je u stanju da primi naboj i odvede ga u zemlju, pa je bezbedan od udara groma
- Voz je još bezbedniji, ali se ne preporučuje dodirivanje metalnih delova oko prozora i vrata
- Gromovima najviše pogođena lokacija na svetu je jezero Marakaibo u Venecueli –prosečno 28 udara u minuti tokom 160 noći godišnje
- Sve do kasnog 18. veka verovalo se da zvuk crkvenih zvona odbija munje, pa je na mnogima od njih uklesano fulgura frango, što znači „jurim munje“
- Vulkanske munje nastaju prilikom erupcija, zbog neravnoteže između temperaturne vreline i naelektrisanja u hladnijem vazduhu
- Munje mogu da se vide i iz svemira kao svetlucave tačke, koje se periodično javljaju dok se razvija nevreme
Hiljadama godina unazad, verovalo se da grmljavina nastaje sudaranjem oblaka (čak je i veliki Aristotel zagovarao tu teoriju)… ali danas znamo da grmljavinu uzrokuje eksplozija usijanog kanala kojim se munja spušta ka zemlji, zbog ogromne temperaturne razlike u hladnom olujnom vazduhu koji postoji okolo.
Strah od grmljavine javlja se podjednako kod ljudi i kuca i maca, a zove se brontofobija.
