Obično se misli da su stari filmovi crno-beli, a novi filmovi u boji i da tu postoji jasna granica vremenskog razdvajanja… to je prva teorija koju ćemo tokom čitanja da bacimo u vodu!
Druga je često ponavljana, a netačna informacija – da je filmska industrija prešla na boju premijerom filma „Čarobnjak iz Oza“ 1939. Ako nije tako, onda kako?
Kolorizacija se zapravo sve vreme razvijala uporedo sa nastankom filma…
Prva pokretna slika
Sastojala se iz 12 fotografija uzastopno „okinutih“ tako da predstavljaju pokret, a nastala je 1877.
Priča počinje ovako: pronalazač Edvard Majbridž radio je za guvernera Kalifornije Lalanda Stenforda, koji je želeo da dokaže da konj u galopu podiže sva četiri kopita sa zemlje.
Majbridž je na trkalištu u Sakramentu postavio fotoaparate duž staze, koji su uhvatili taj momenat i potvrdili Stenfordovo uverenje.
Tehnički, ovo je prvi film ikada napravljen.
Pre Holivuda, filmovi su bili minijature: uključivali su jednu scenu u trajanju od oko minut. Tipa, šepurenje porodice u vrtu ili ovo što smo malopre videli… trebalo je preći na napredniju tehnologiju.
Prva filmska kamera
Zvala se kinetograf i nastala je 1888, a smislio je isti čovek koji je izumeo sijalicu – Tomas Edison!
Zapravo, uz pomoć svog asistenta Vilijama Diksona, jer se obojica smatraju pronalazačima… njihova kamera je uspevala da utisne 40 kadrova u sekundi.
Zajedno su dizajnirali i kinetoskop, uređaj za gledanje svega snimljenog u stilu peep-show (kroz sočivo postavljeno na kutiji, što se ranije nudilo kao vid zabave).
Edison je 1893. otvorio i prvi filmski studio. To je bila jednosobna zgrada koja se rotirala na šinama i tako pratila Sunce.
Projektori za veliko platno još uvek nisu postojali, ali su gledaoci bili počašćeni kratkim filmovima koji su se gledali upravo kroz kinetoskop – Bokserske mačke profesora Veltona i prvi snimak Indijanaca!
Edisonova kompanija eliminisala je patentima svu potencijalnu konkurenciju, ali…
Hollywood kao sinonim filmske industrije
Prvi holivudski studio pojavio se na Bulevaru Sunset 1911, a do 1915. mnoge velike filmske kompanije preselile su se sa istočne obale u Holivud: idealno sunčano vreme, odlični pozadinski kadrovi i još jedna „sitnica“ – niko od tamošnjih stvaraoca nije mogao da bude tužen zbog kršenja patenata za filmove koje je posedovao Edison! Tada je zapadna obala smatrana daleko od „dugih“ ruku pravde…
Ne samo što je Holivud bio lep, nego je bio i dovoljno blizu Meksika, što je omogućavalo da se oprema sakrije preko granice sve i da se pojavi pretnja tužbom.
Kasnije je to Okružni sud SAD ispeglao rečima: da patent ne sme da se koristi kao oružje za totalnu eliminaciju i filmovi su počeli da cvetaju!
Što se produkcijskih kuća tiče, ubrzo je dominiralo velikih pet: Warner Brothers, RKO, Fox, MGM i Paramount.
Neki kažu da je zlatno doba Holivuda počelo erom nemog filma, jer je Čarli Čaplin nakon komedije The kid 1921. postao obožavan svuda… dok drugi tvrde da je to ipak bilo nešto kasnije.
Uvođenjem zvuka, holivudski producenti su izbacili vesterne, mjuzikle, romantične drame, horore i dokumentarne filmove. Studijske zvezde postale su idoli, a Holivud je povećao svoju reputaciju zemlje bogatstva i slave.
Prvi filmovi u boji
Čak i u tim najranijim danima nemog filma, postojala je boja.
Korišćena je ili kao tehnika nijansiranja određenih scena (npr. one koje se navodno dešavaju noću, vizuelno su bile zatamnjene tamnoljubičastom i plavom) ili kao tehnika šablonizacije, kojom je ručno bojen svaki kadar, što se zbog troškova i vremena koristilo za vrlo mali procenat filmova.
Kinemacolor – jedan je od najvažnijih razvoja filma, koji je stvorio Džordž Albert Smit 1906.
Predstavljao je projektovanje filmova kroz crvene i zelene filtere, što nije predstavljalo ceo spektar boja… ali se u arhivama navodi da je prvi komercijalno proizveden film u prirodnoj boji bio – Poseta moru 1908.
Technicolor – 1914. koristila su se dva projektora u pokušaju da stvore boju kroz prizmu. Nastavilo se sa eksperimentisanjem i poboljšana metoda je omogućila utiskivanje boje na sam film, ali preskupa za proizvodnju svela se na samo nekoliko obojenih sekvenci u i dalje crno-belim filmovima.
Verzija Fantoma iz opere 1925. je odličan primer ovakve kombinacije.
Technicolor u tri boje – korišćen je da stvori najživlje boje koje je bioskop do tada video! Međutim, doći do ove tačke nije bio lak zadatak.
Ovaj revolucionarni potez prvi put je prikazan u Diznijevom kratkom filmu Cveće i drveće 1932, a kad je tehnologija poboljšana, iskorišćena je u nekim od najpoznatijih filmova kao što su Čarobnjak iz Oza i Prohujalo sa vihorom, oba su izašla 1939.
Boja na filmu kao standard
Kodak je postao rival na tržištu i njihovi procesi za filmove u boji su bili kompatibilni sa novim formatom za široki prikaz CinemaScope. Ukratko, tako je paralelno počela i borba protiv rastuće popularnosti malih crno-belih televizijskih ekrana.
Do sredine 1950. većina holivudskih produkcija je prešla na boju.
Zanimljive činjenice o filmovima:
- Najranije kratke filmove često su pratili bendovi uživo, da bi se nadoknadio nedostatak zvuka
- Stari filmovi izgledaju sporo i isprekidano, jer je 13 kadrova u sekundi brzina koju ljudski mozak procesuira kao prosto nizanje slika
- Priča o Keli bandi iz 1906. je prvi dugometražni film u istoriji, koji je trajao duže od sat vremena
- Pre otvaranja bioskopa 1907, filmovi su prikazivani u pozorištima ili na karnevalima
- Prvi film snimljen po knjizi bio je Grof Monte Kristo iz 1908.
- Znak Hollywood je prvobitno bio električni bilbord za reklamiranje luksuznog predgrađa, a danas je must see turistička atrakcija
- Tokom Drugog svetskog rata, Holivud je angažovao svoje najbolje komičare kako bi se ljudi što više smejali nasuprot vestima
- Drugim zlatnim dobom Holivuda smatra se stupanje na scenu revolucionarnih režisera: Martina Skorsezea, Stenlija Kjubrika i Frensisa Forda Kopole
- Sredinom 1970-ih i 1980-ih kompjuterski specijalni efekti stvorili su blockbustere: Star Wars, Indiana Jones, E.T. itd.
- Stiven Spilberg je 2014. patentirao metodu za izradu scenarija
Filmovi su predugo ostajali crno-beli zbog paprenih troškova, komplikovanih procesa, potrebnog vremena… čekalo se na bolju tehnologiju do 1939, ali su tehnike bojenja kadrova postojale mnogo godina pre Čarobnjaka iz Oza.
Što se tiče percepije stari i novi, zanimljivo je da su pojedini filmski stvaraoci birali da snimaju u crno-beloj tehnici decenijama nakon što je film u boji postao standard — primeri su Šindlerova lista 1993. i Umetnik 2011.
