Dok se mi svaki put maksimalno relaksirani divimo i sve napokon deluje mirno, često nismo svesni da lepota zalaska u sebi može da sadrži i upozorenje.
Uživo pred našim očima – svetlost se sve vreme kreće i češće se prelomi kod narandžaste, ali zašto ponekad izgori u crvenoj?
Zemljina atmosfera je jedan od glavnih faktora u određivanju boje zalaska
Nikakav bauk za razumevanje, to ćemo u tri osnovne crte:
1. Najčešći gasovi u našoj atmosferi su azot (78%) i kiseonik (21%), dok se preostali procenat svodi na vodenu paru, argon i mnogo sitnih, ali čvrstih čestica prašine, čađi, pepela i polena, koje stvaraju gužvu.
2. Svetlost se po definiciji kreće pravolinijski sve dok je nešto ne ometa, a spušta se svetlosnim talasima i vidljivom bojom koju poprima.
Kad je direktna uvek nam deluje belo, ali usput (u gužvi čestica) kontaktom može da se rasprši, reflektuje ili apsorbuje neku drugu boju.
3. Svaka boja u spektru ROYGBIV: red, orange, yellow, green, blue, indigo, violet ima različite talasne dužine (kraće, srednje ili duže, prikazano strelicama na slici).
A postoji tu još jedna stvar…
Sunčevi zraci pri zalasku prelaze veću razdaljinu
U podne, zraci se kreću najkraćom putanjom i apsorbuju boju s početka spektra, a to je plava.
Ali kako dan izmiče, treba da se probiju kroz dosta deblji sloj atmosfere i mnogo više čestica!
Izraženo brojkama, kad je Sunce nisko i pod uglom od 4° u odnosu na horizont, atmosfera je 12 puta gušća (punija prašine + gasova) i šta onda?
Ona plava se zbog kraće talasne dužine raspršuje pre nego što stigne do naših očiju (Rejlijevo rasejanje), što važi i za zelenu i žutu do nje, pa samim tim svetlost deluje slabije…
Nama se čini kao da se nijansa samog Sunca menja, ali preciznije rečeno: tada jedino boje duže talasne dužine uspevaju da budu vidljive, a to su narandžasta i po svim aspektima fizike dominantnija – crvena.
Nekoliko gradova je doživelo spektakularne zalaske poslednjih godina, a mnogi naučnici to pripisuju „kvalitetu“ vazduha.
Vozila koja svakodnevno prolaze putevima i autoputevima (a ima ih na milione), emituju dodatne čestice u atmosferu što sve utiče na zalazak… Ali to će pre biti znak povećanog procenta od uobičajenog, ne ekstremnog.
Uostalom, uvek možemo da uporedimo boju neba predveče sa aktuelnim podacima na sajtu World Air Quality ili IQAir.
Zanimljive činjenice o zalasku Sunca:
- Najlepši zalasci Sunca – roze i crvene boje su indikator industrijskih zagađenja (ili vulkanske aktivnosti, zavisno od lokacije)
- Ako je zalazak mutan, to je tek znak ozbiljnog ekološkog problema
- Golden hour je najčistiji u pustinjama – zagađenje vazduha u ovim oblastima skoro da ne postoji, pa se svetlost ne raspršuje mnogo i deluje jasnije i življe
- Zalazak je zapravo optička iluzija – na nebu gledamo prelamanje svetlosti, ali je Sunce već duboko zaronilo u horizont
- Sunce se kreće brzinom od 220 km u sekundi
- Potrebno je 8 minuta da svetlost Sunca stigne do nas
- Sunce najranije zalazi 21. decembra (15:30h), a najkasnije 21. juna (u 20:28h)
- Zalazak je svetliji posle kiše, jer je vazduh pročišćen
I upravo smo dobili širu perspektivu!
Naranžasta je normalan rezultat rasejanja svetlosti zbog položaja Sunca bliže horizontu pred kraj dana, ali efekat crvene je izraženiji ako u vazduhu ima više čađi i izduvnih gasova kroz koje zraci treba da prođu. Dakle, atmosfera je ključna… pa je na Marsu totalno obrnuta situacija!
