Kako kameleon menja boju?

Sposobnost kameleona da menja boju je oduvek intrigirala i fascinirala ljudska bića. Sigurno se svakom od nas desilo da makar jednom pomisli kako bi određena životna situacija bila lakša kada bismo mogli da promenimo boju, stopimo se sa okolinom i kamufliramo kao kameleon. Takva sposobnost bi naročito bila zgodna za izvlačenje iz nezgodnih ili neprijatnih situacija.

Za razliku od sipa i hobotnica koje menjaju boju pomerajući pigmente u svojim ćelijama, kameleoni imaju specijalne ćelije – iridofore – koje obavljaju posao umesto njih.

Studija iz 2015. godine, objavljena u časopisu Nature Communications je posmatrala pet odraslih mužjaka, četiri odrasle ženke i četiri mlada panter kameleona dok menjaju boju.

Otkriveno je da su kameleoni razvili dva sloja iridofora, odnosno iridescentnih ćelija (sa sposobnošću menjanja boja) – gornji multi-sloj omogućava brzu strukturnu promenu boje, dok donji sloj široko reflektuje svetlost, naročito u infracrvenom opsegu.

Koža kameleona ima nekoliko različitih tipova ćelija (hromatofora) koje doprinose njenoj boji.

• Gornji sloj se sastoji od ćelija sa žutim pigmentom – ksantofore, i ćelija sa crvenim pigmentom – eritrofore.
• Donji sloj sastoji se od melanofora, koji su ispunjeni tamnim melaninom (isti pigment koji boji i ljudsku kožu) koji daje braon ili crnu boju, i dosežu do najvišeg sloja kože.
• Između ova dva sloja su iridofori, koji umesto pigmenta, sadrže organizovani niz providnih kristala nano veličine napravljene od guanina (jedna od primarnih nukleobaza DNK). Ovi nanokristali reflektuju svetlost različitih talasnih dužina što naše oko doživljava kao boju.

Mrežast izgled nanokristala obično uzrokuje da snažno reflektuju jednu boju svetlosti, kao što je recimo zelena. Kameleon menja boju tako što stegne ili opusti određene slojeve kože menjajući gustinu “mreže”, odnosno gustinu gornjeg sloja iridofora.

Kada je kameleon opušten, nanokristali u koži su bliži jedan drugom i reflektuju kraće talasne dužine, poput plave boje.
Kada je kameleon uzbuđen, on će u potpunosti proširiti eritrofore, blokirajući druge boje ispod njih. Time se rastojanje između kristala povećava i oni reflektuju duže talasne dužine kao što su crvena, narandžasta i žuta.
Smireni kameleon, s druge strane, će stegnuti eritrofore i dozvoliti da se plavi pigment iz iridofora pomeša sa pigmentom donekle skupljenih žutih ksantofora. Kombinacija žutih i plavih talasnih dužina daće kameleonu zelenu boju. U neutralnom stanju ova zelena ima svetliju i živahnu nijansu.
Kada je u negativnom raspoloženju, na primer kada treba da se sakrije, kameleonova koža poprima tamnije nijanse, pa nekad čak i braon boju. To je zbog toga što melanofori probijaju svoj pigment do gornjih slojeva kože.

Nasuprot mišljenju da kameleoni mogu da poprime bilo koju nijansu boje ili šaru ili da svoj izgled menjaju zarad kamuflaže, kameleoni ipak funkcionišu po drugačijem principu.
Naime, ove zanimljive životinje menjaju boju radi međusobne komunikacije i regulisanja telesne temperature.

Dok ljudi koriste jezik, kameleoni koriste boju kao sredstvo komunikacije pa će tako ljuti kameleon imati tamniju boju, naročito kada se suoči sa rivalom, dok će svetliju boju imati kameleon u opuštenom raspoloženju, dok zavodi ženku.
Kao što to i inače biva u životinjskom svetu – ženke imaju sužen spektar boja, pa je to slučaj i kada su ženke kameleona u pitanju. One imaju sposobnost promene boja, ali su njihove boje ograničene i uglavnom “mutnije”.

Drugi razlog menjanja boje kože je, kako smo spomenuli – regulacija temperature. Ukoliko je hladno, kameleon će postati tamniji kako bi apsorbovao više toplote, i suprotno, ukoliko je vruće, kameleon će postati svetliji kako bi reflektovao više toplote dalje od svog tela.

Ipak, promena boje kod kameleona i drugih životinja još uvek nije u potpunosti shvaćena. I dalje se pronalaze i proučavaju primeri situacija u kojima kameleoni prilagođavaju svoj izgled. Možda još zanimljivije pitanje od toga kako kameleoni menjaju boju jeste kako je uopšte došlo do takve evolucije!?