Snus je tradicionalni skandinavski bezdimni duvanski proizvod, naročito popularan među muškarcima u Švedskoj, odakle i potiče, i gde je regulisan kao prehrambeni proizvod prema švedskom zakonu o hrani od 1970-ih. Dostupan je u rastresitom stanju ili u porcijama (u kesicama koje podsećaju na male kesice čaja) i konzumira se stavljanjem cele kesice ili prstohvata snus praška između desni i gornje usne na određeno vreme.
Kratka istorija snusa
Potpuno neverovatno, ali prva upotreba duvana je bila u medicinske svrhe, u 16. veku. Francuski diplomata, Žan Nikot, po kom je nikotin i dobio ime, je uzgajao a zatim sušio, i na kraju mleo listove duvana u fini prah koji bi udisao kroz nos. Žan Nikot je poslao duvan u prahu i kraljici Francuske, Katarini Mediči, koja je bila oduševljena jer je time uspela da ublaži svoje glavobolje.
Nazalna upotreba duvana (snuff, ili kod nas burmut) se proširila i na Švedsku, tokom 17. veka, i postala naročito popularna među aristokratskim muškarcima i ženama. Švedski kralj Frederik I, je u 18. veku doneo odluku da Švedska počne sa uzgajanjem sopstvenog duvana, pa su umesto proizvoda koji se udiše na nos, napravili verziju koja se stavlja pod usnu i sisa – snus.
Popularnost snusa i cigareta se smenjivala tokom vekova, često prativši istorijska dešavanja, a od 1970-ih, prevalencija pušenja u Švedskoj je opala, dok je porasla upotreba snusa.
U Švedskoj, snus se pravi od duvana sušenog na vazduhu i aromatizovan je ukusima limuna, karanfilića, mente, trešnje i cimeta. Sušenjem na vazduhu, duvan zadržava izraženiji ukus ali i veći procenat nikotina.
U Sjedinjenim Američkim Državama, snus se pravi sušenjem duvana iznad vatre i prodaje u aromatizovanim kesicama, uglavnom sa ukusom mente.
Početkom 1990-ih godina prodaja snusa je zabranjena u svim zemljama Evropske unije, osim u Švedskoj, mada se snus proizvodi ipak mogu naći u mnogim zemljama bilo na crnom tržištu bilo legalnim putem.
Evropska zabrana prodaje snusa je više puta pravno osporavana od strane duvanske industrije i snažnog lobija iz Švedske.
Od 2002. godine, velike transnacionalne duvanske kompanije ulažu sve više resursa u proizvodnju snusa, a odnedavno i u nikotinske kesice koje ne sadrže list duvana.
Zakon o duvanu u Srbiji kao ostale duvanske proizvode prepoznaje duvanske proizvode koji su specijalno pripremljeni za žvakanje, ali ne i proizvode u vrećicama koje ne sadrže duvan ali sadrže nikotin u šta spada snus. Zbog toga snus u Srbiji nije registrovan niti regulisan.
U poslednjih nekoliko godina, upotreba snusa u Srbiji i okolnim Balkanskim zemljama raste, naročito među učenicima osnovnih i srednjih škola. Među roditeljima vlada opravdana zabrinutost da će mladi, zaslepljeni marketingom, pogrešno shvatiti ozbiljnost konzumacije duvana i tako steći nezdrave navike koje mogu odvesti u nikotinsku zavisnost.
Snus je naročito popularan među mlađom populacijom koja za pozitivne strane navodi da razne arome sa kojima snus dolazi ne ostavljaju neprijatan ukus u ustima, snus ne smrdi kao što je to slučaj sa cigaretama, zatim da se upotrebom snusa ne škodi nikome u blizini, i na kraju da se snus može diskretno koristiti na javnim prostorima kao što su barovi i restorani, što ga čini pogodnijim od pušenja, naročito u zimskom periodu.
Šta je snus i kako se koristi?
Bezdimni duvan je vrsta duvanskog proizvoda koja ne podrazumeva pušenje, paljenje ili sagorevanje. Ovakva vrsta duvana se konzumira na nekoliko načina:
- ubacivanjem između desni i obraza kao što je duvan za žvakanje,
- inhaliranjem kroz nos kao što je suvi duvanski prah burmut,
- ubacivanjem između gornje usne i desni kao što je vlažni snus.
Najštetniji duvanski proizvodi su oni koji se spaljuju, dok su najmanje štetni medicinski nikotinski proizvodi, kao što su flasteri i žvake. Snus spada u sredinu: bezbedniji od cigareta, ali ne tako bezbedan kao nikotinska žvaka.
Snus je fino mleveni, vlažni duvanski proizvod. Osim duvana, glavni sastojci su i so, natrijum karbonat, voda i agensi za održavanje vlage. Dodatno može da sadrži i jestive arome poput mente, karanfilića, citrusa, bergamota ili cveća koji se dodaju kako bi poboljšali ukus. Procenat nikotina varira u zavisnosti od proizvođača.
Duvan koji se koristi u snusu prolazi kroz pasterizaciju, čime se smanjuje količina nitrozamina – hemikalija specifičnih za duvan za koje se zna da su kancerogene.
Zbog ovoga, neki istraživači, a naročito duvanske kompanije, tvrde da je snus manje štetna alternativa pušenju cigareta.
Proces pasterizacije takođe smanjuje rizik od nastanka stomačnih tegoba pa se prilikom upotrebe snusa ne mora pljuvati kako što je to slučaj sa duvanom za žvakanje.
Snus se stavlja između gornje usne i desni, čime se nikotin oslobađa u pljuvačku, a brzina njegovog oslobađanja zavisi od količine pljuvačke.
Za razliku od drugih bezdimnih duvana, snus pruža relativno visok nivo otpuštanja i apsorpcije nikotina, i relativno niže nivoe štetnih supstanci. Niži nivoi toksina se generalno pripisuju načinu proizvodnje i skladištenja. Iako je opšte prihvaćeno da su opasnosti po zdravlje prilikom upotrebe snusa manje nego prilikom pušenja, posledice dugoročnog korišćenja su ipak neizvesne.
Posledice konzumiranja snusa
Studije su pokazale povezanost između upotrebe snusa sa karcinomom, dijabetesom tipa 2, fatalnim srčanim udarima, povišenim krvnim pritiskom i različitim problemima u trudnoći.
- Konzumacija snus proizvoda dovodi se u vezu sa nekoliko vrsta karcinoma: pankreasa, usne šupljine, debelog creva, pluća – mada ostaje nepoznato u kom procentu snus povećava rizik od nastajanja ovih bolesti. Istraživanja navode da, iako je rizik od nastanka kancera manji nego prilikom pušenja nikotina, rizik i dalje postoji i nije zanemarljiv.
- Srčani udar je samo jedna od kardiovaskularnih bolesti koje su usko povezane sa pušenjem duvana, a upotreba snusa može povećati rizik od srčanog udara sa smrtnim ishodom.
- Visoki nivoi nikotina smanjuju efikasnost insulina u telu pa je pušačima sa dijabetesom potrebno više insulina da bi regulisali nivo šećera u krvi. Zbog toga pušači imaju 30-40% veće šanse da razviju dijabetes tipa 2, i ne samo to, već se prelaskom na upotrebu snusa, taj rizik ne smanjuje niti se poboljšava sposobnost kontrolisanja šećera u krvi.
- Osim raka usta, snus može izazvati probleme kao što su bolesti desni, gubitak zuba i lezije oralne sluzokože.
- Pušenje tokom trudnoće je veoma nezdravo i za majku i za bebu, a studije su pokazale da izlaganje snusu povećava rizik od mrtvorođenosti, neonatalne apneje, prevremenog porođaja i rascepa usne i nepca.
Interesovanje javnog zdravlja za snus počelo je nakon posmatranja takozvanog “švedskog iskustva”, koje nisku rasprostranjenost pušenja i nisku stopu bolesti izazvanih pušenjem pripisuje visokoj stopi upotrebe snusa. Uz dokaze da je konzumiranje snusa znatno manje štetno od pušenja, i da pušači puše jer su zavisni od nikotina (a već je poznato da snus pruža visok procenat nikotina), povećava se potencijal za “spasavanje života” ukoliko bi pušači zamenili cigarete manje opasnim izvorom nikotina.
Pošto se snus promoviše kao “zdravija” zamena cigaretama, neki ljudi koriste snus kao sredstvo prilikom odvikavanja od pušenja ili kao alternativu nakon neuspešnog odvikavanja od cigareta. Imajući u vidu da snus sadrži nikotin koji izaziva zavisnost, prelaskom sa jednog proizvoda na drugi, zavisnost se ne leči već samo menja oblik. Jedan od problema sa snusom je to što on zadržava ljude da nastave sa lošim navikama. Umesto da prestanu da puše, ovi pušači koriste snus kada ne mogu da zapale.
Dok se upotreba snusa smatra “bezbednijom” od pušenja cigareta, nikako je ne treba smatrati zdravom.
