Oni su opevani u pesmama, najcenjeniji su dragulji, najtvrđi mineral. Njih proučavaju stručnjaci iz raznih sfera – hemičari, fizičari, minerolozi, geolozi. Da, to su dijamanti, najvredniji i najomiljeniji ukras koji se koristi prilikom izrade nakita.
Dijamanti su nastali pre više od tri milijarde godina duboko u Zemljinoj kori. Rezultat su intezivne toplote i pritiska koji dovode do kristalizacije atoma ugljenika u masu tvrdog dijamanta. Nastaju u stenama zvanim kimberliti, koje se sastoje od gvožđa i magnezijuma, a za njihov dolazak blizu površine Zemlje zaslužni su vulkani.
Dijamanti su nastali na dubinama od 150 do 200 km ispod površine Zemlje u takozvanim kimberlitnim cevima. Na ovoj dubini temperatura dostiže od 900 do 1300 stepeni celzijusa i pritisak je od 45 do 60 kilobara (što je oko 50.000 puta više od atmosferskog pritiska na površini Zemlje). Ovakvi uslovi su pogodni za stvaranje istopljenog lamproita i kimberlita, koji zatim formiraju magmu.
Kimberlitne cevi su vulkanske cevi koje se uzdižu iz gornjeg dela omotača Zemlje, 100-300km ispod Zemljine kore. Rezultat su erupcija kimberlitne magme pod visokim pritiskom koja se širila i lomila stene i kamenje na svom putu do Zemljine kore pre više desetina miliona godina. Ovako formirane kimberlitne stene mogu sadržati dijamante, koji zahtevaju ekstremnu količinu pritiska da bi se formirali. Iako se ovaj proces ne može precizno opisati, ono što se ipak zna jeste da je proces erupcije kimberlita koji je izbacio dijamante na površinu Zemlje morao da se desi veoma brzo, jer da je putovao dugo i sporo, ugljenik bi se pretvorio u grafit umesto u dijamant.
Kimberlitne cevi su najznačajniji izvor dijamanata, ali je procenjeno da samo jedna od 200 kimberlitnih cevi sadrži dijamante koji imaju kvalitet dragog kamena.
Naziv „kimberlit“ je izveden iz naziva južnoafričkog grada Kimberlija gde su pronađeni dijamanti u ovoj vrsti stena.
Koja svojstva ima dijamant?
Dijamant se sastoji od ugljenika i najtvrđa je prirodna materija u svemiru. Svoju tvrdoću duguje upravo svojoj strukturi. Načinjen je od piramida atoma gde je svaki atom ugljenika čvrsto povezan sa druga četiri atoma. Tako su izgrađena pet uglova piramide. Dijamant se sastoji od mnogo takvih piramida koje su međusobno spojene. Upravo ova piramida atoma daje neverovatnu tvrdoću dijamantima, s obzirom na činjenicu da je piramida najizdržljivija struktura. Dijamant reflektuje svetlost koja mu daje izvanredan sjaj.
Zanimljive činjenice o dijamantima:
- Dijamanti u nakitu simbolizuju sreću, blagostanje, slavu, večnu ljubav, eleganciju, moć. Veruje se da ovaj dragi kamen jača ljubav i zato se često koristi za vereničko prstenje.
- Grci i Rimljani su verovali da su dijamanti suze bogova ili komadići zvezda padalica.
- U drevna vremena dijamanti su bili simbol hrabrosti, snage i nepobedivosti.
- Drevni Rimljani su smatrali da je vrh Kupidonovih strela napravljen od dijamanta.
- Drevni Hindusi su koristili dijamante u očima božanskih statua i verovali da dijamant može zaštititi svog nosioca od opasnosti.
- Reč „dijamant“ potiče od grčke reči „adamas“, što znači nepobediv ili neuništiv.
- Nadvojvoda Maksimilijan od Austrije dao je Mariji od Burgundije prvi verenički prsten sa dijamantima 1477. godine kako bi stekao prednost u odnosu na ostale udvarače.
- Dijamantskom godišnjicom se smatra 75. godišnjica braka, mada se nakit sa dijamantima poklanja za bilo koju godišnjicu.
- Briljant je dijamant sečen na poseban način koji mu daje karakterističan izgled. Naziv potiče od italijaske reči „brillare“ što znači „sjajiti se“.
- Dijamanti dolaze u svim bojama duge. Obično su bledo žute do bezbojne, ali mogu biti i braon, roze i crne, a najređe su plave, zelene, narandžaste i crvene.
- Smatra se da su Karbonado dijamanti pronađeni u Južnoj Americi i Africi deponovani od strane asteroida koji se srušio na Zemlju pre 3 milijarde godina.
- Naučnici su otkrili planetu za koju veruju da se sastoji uglavnom od ugljenika i da je 1/3 čistog dijamanta. Otkrivena 2004. godine, planeta „55 Cancri e” kruži oko obližnje zvezde u Mlečnom putu. Možda je još neverovatnije to što su naučnici otkrili zvezdu koja je u suštini dijamant od deset milijardi triliona triliona karata (ne, nismo pogrešili u pisanju). Zvezdu su nazvali „Lusi“ po pesmi Bitlsa „Lusi na nebu sa dijamantima“.
