Biti bolestan nije ni malo zanimljivo. Taman kad pomislimo da se oporavljamo i da nam je možda malo bolje, dođe veče i situacija se pogoršava – temperatura nam raste i osećamo se još gore. I dok Toni Manero u filmu “Groznica subotnje večeri” dominira na disko podijumu, groznica koja nas trese u večernjim satima nam ne ostavlja snage ni da sedimo uspravno u krevetu a kamoli da pomislimo na neki ples. Veče zaista menja situaciju, i to nije samo naša mašta.
Groznice se često pojačavaju noću, a to je uglavnom zato što tada naša tela prirodno “potpaljuju” unutrašnju peć. Telesnu temperaturu kontroliše hipotalamus, mali region u dnu mozga. Hipotalamus oseća temperaturu krvi koja prolazi kroz njega, i prima informacije o temperaturi kože. Zatim sve ove informacije, i još neke hemijske signale iz našeg tela, koristi da kalibriše unutrašnju temperaturu na prijatnih 37 stepeni.
Čak i kada smo potpuno zdravi, telesna temperatura nije potpuno ujednačena u toku dana, već pada i raste do pola stepena, zahvaljujući cirkadijalnom ritmu – u suštini unutrašnjem satu našeg tela.
Cirkadijalni ritam je kontrolisan od strane sićušnog regiona u hipotalamusu koji se zove suprahijazmatski nukleus (suprachiasmatic nucleus, ili skraćeno SCN). Kako se ovaj nukleus nalazi supraoptički, on prima svetlosne signale preko nervnih ćelija mrežnjače u našim očima. Kao odgovor na registrovanu količinu tame, odnosno svetlosti, epifiza luči hormon melatonin koji je presudan za rad unutrašnjeg časovnika organizma. Sve ovo uzrokuje da temperatura našeg tela padne na najnižu tačku oko 4 sata ujutru, a zatim da poraste na najviši nivo normalnog opsega oko 6 sati uveče. I ovaj ciklus ne prestaje čak ni kada smo bolesni.
To znači da, tokom groznice, ne samo da nam je temperatura povišena, već je i dalje pod efektom cirkadijalnog ritma pa uveče dodatno poraste. I to nije sve. Cirkadijalni ritam takođe utiče na naš imuni sistem.
Naime, groznicu izazivaju supstance koje se zovu pirogeni i oni mogu biti spoljašnjeg (egzogeni) ili unutrašnjeg (endogeni) porekla. Pirogeni mogu biti pušteni u krvotok od strane belih krvnih zrnaca ukoliko osete “uljeza”, ili mogu doći direktno od strane inficiranog tkiva ili samih patogena. Odakle god da su, efekat je isti: pirogeni govore hipotalamusu da pojača “termostat” odnosno temperaturu našeg tela. Dakle, povišena temperatura ne predstavlja bolest već je to prirodan odbrambeni odgovor organizma.
Zbog toga, dnevni ciklusi imunološkog sistema mogu doprineti skoku temperature u večernjim satima. Noću imamo više belih krvnih zrnaca, a studije su otkrile da neki nivoi pirogena takođe imaju tendenciju da porastu uveče.
Naravno, postoje i izuzeci od ovog obrasca noćne groznice. Bakterijska pneumonija i tifusna groznica, na primer, obično izazivaju povišenu temperaturu koja ostaje ujednačeno povišena ceo dan i noć, bez uobičajene dnevne fluktuacije. Takođe, neke vrste malarije dovode do groznice koja se umesto u dnevnim, javlja u ciklusima koji traju 2 do 3 dana.
Dakle, praćenje načina na koji se temperatura menja može pomoći lekaru da shvati zbog čega nam je tako loše. Osim toga, temperaturu bi trebalo proveravati svakog dana u isto vreme kako bismo zaista utvrdili da li nam je bolje ili gore. Najbolje vreme za merenje temperature je verovatno negde između 18 i 20 časova, jer je tada najviša. Međutim, ukoliko neko ima bilo kakvu zabrinutost u vezi sa visinom svoje temperature u bilo koje doba dana, svakako bi trebalo da se obrati lekaru.
Ako se ipak nađete zatvoreni u kući zahvaljujući nekom dosadnom virusu, vreme će najbrže proći kada se zabavljate – pustite neki dokumentarac ili pročitajte tekst ili dva na ŠtaKakoZašto – učenje ne mora uvek da bude dosadno.
