Mnogi insekti zuje dok lete. I dok nas zujanje muva, a naročito zujanje komaraca izuzetno iritira, zujanje pčela je ipak druga priča.
Postoji više od 20.000 vrsta pčela, od kojih sve zuje dok lete, a mnoge od njih na taj način komuniciraju međusobno. Ipak, zujanje nekih pčela nema nikakve veze niti sa komunikacijom niti sa letenjem. One time zapravo pokušavaju da izvuku polen iz cveća, što se naziva oprašivanje zujanjem.
Zujanje koje čujemo kada pčele lete, dolazi od njihovih krila, kojima mogu da zamahuju do 230 puta u sekundi. Ovi brzi pokreti krila izazivaju vibracije vazduha i naše uši to percipiraju kao zvuk. Što se krila brže pomeraju – to je ton viši. A ako ste ikada imali nesrećnu priliku da uznemirite košnicu, onda ste sigurno čuli i glasnije uznemireno zujanje.
Kod oprašivanja zujanjem, pčele generišu zvuk vibriranjem svojih tela, a ne krilima. Tada se koriste isti mišići kojima se pomeraju krila, ali pčele uspevaju da izoluju krila od mišića tako da im umesto krila, vibrira celo telo i to oko 400 puta u sekundi. Ovo vibriranje tela izaziva karakterističan zvuk zujanja koji možemo čuti dok je pčela na cvetu, a koji ima viši i jači ton od običnog zujanja u letu. U muzici bi se to moglo poistovetiti sa tonom C1.
Ovakvo zujanje je poput tajne šife koja oslobađa polen zarobljen u cveću. Srećom, pčele ne moraju to da rade za svaku vrstu cveća.
Većina cveća je poput bifea: njihov polen je na spoljašnjoj strani prašnika – muškog dela cveta – i skoro svaki insekt može doći da ga uzme.
Postoje neki cvetovi, poput onih na paradajzu i borovnicama, koji imaju cevaste prašnike sa minijaturnim otvorom na vrhu, i u sebi drže sakriven polen. Da bi oslobodile ovaj polen, pčele obuhvate cvet nogama, zagrizu prašnik i počnu da zuje. Kada vibriraju tom superbrzinom, polen poskakuje u prašniku, i nakon nekog vremena prašnik eksplodira, oslobađajući polen koji pada na pčelu.
Oprašivanje zujanjem mogu da izvedu samo neke pčele, poput bumbara i nekoliko vrsta solitarnih pčela, poznatih i kao “polenske” pčele. Medonosna pčela ili pčela medarica to, nažalost, ne može.
Zanimljivo je što se sličan efekat može postići i zvučnom viljuškom ili posebnim alatima za vibriranje biljaka na određenoj frekvenciji. Iako ove metode nisu efikasne kao prirodna metoda, ljudi ih zapravo koriste za oprašivanje biljaka. Na kraju, najbolje rezultate ipak ostvaruju pčele koje su definitivno stručnjaci u oblasti oprašivanja.
Slatke zanimljivosti:
- Jedna pčela proizvede jednu kašičicu meda (oko 5 grama) tokom svog života.
- Otprilike jedna trećina hrane koju jedemo je rezultat oprašivanja pčela, a pčela medarica je jedini insekt koji proizvodi hranu koju jede čovek.
- Med je jedina namirnica koja sadrži sve hranljive materije neophodne za održavanje života, sastoji od 80% šećera i 20% vode, i slađi je od konzumnog šećera čak 25%.
- Šestougaona struktura saća omogućava pčelama da maksimalno efikasno koriste pčelinji vosak i štiti ih od rasipanja.
- Medonosne pčele su fantastični letači i mogu da lete brzinom od 25km/h.
- … imaju 6 nogu, 2 para krila i 5 očiju – 3 jednostavna oka na vrhu glave i 2 složena oka sa brojnim heksagonalnim pločicama.
- Medonosne pčele koriste svoje prednje noge, jezik, vilicu i antene da osete ukus.
- Pčele medarice komuniciraju putem feromona i “plesnih” pokreta.
- Sve pčele radilice su ženke. Samo ženke pčela mogu da ubodu, jer mužjaci nemaju žaoku. Ipak, mužjaci pčela imaju veće oči kako bi lakše pronašli kraljicu (maticu).
- Pčele radilice imaju bodljikavu žaoku i umiru nakon što ubodu nekog, dok matice imaju glatku žaoku, koju uglavnom koriste za ubijanje drugih matica i ne umiru nakon što ubodu.
- Prosečna pčela radilica živi oko 4 nedelje tokom proleća ili leta, i čak do 6 meseci tokom zime.
- Tokom osnivanja kolonije, matica može da polaže i do 2000 jaja dnevno.
- … koriste sunce kao kompas, a u oblačnim danima koriste polarizovanu svetlost da pronađu put.
- Iako ne vide crvenu boju, UV šare na cveću omogućavaju pčelama da opraše i crveno cveće.
- … mogu da prepoznaju ljudska lica.
- Pčele su prisutne na Zemlji duže od ljudi – za to postoje fosilni dokazi stari 150 miliona godina.
- Stari Grci i Rimljani smatrali su med simbolom ljubavi, lepote i plodnosti.
- Reč “medeni mesec” potiče iz drevne tradicije snabdevanja mladog para mesečnom zalihama medovine kako bi se obezbedila sreća i plodnost.
