Mnogi od nas misle da se krajem jeseni medvedi povlače u svoje tople i skrovite pećine, padaju u dubok zimski san, spavaju nekoliko meseci, a zatim bude početkom proleća kada dođe toplije vreme. U prirodi to baš i ne izgleda tako. Osim što hibernacija ne podrazumeva samo spavanje, ona se i ne odnosi samo na medvede. Postoje različita stanja hibernacije u toplim i hladnim sredinama sa različitim funkcijama, trajanjem, ali i opasnostima koje nose.
Hibernacija predstavlja način za mnoga stvorenja – od leptira do slepih miševa – da prežive hladne, mračne zime bez potrebe da traže hranu ili da migriraju na neko toplije mesto. Umesto toga, ove životinje usporavaju svoj metabolizam kako bi uštedele energiju.
Hibernacija – produženi oblik omamljenosti, stanje u kome je metabolizam smanjen na manje od pet procenata normalnog. Većina fizioloških funkcija životinja je izuzetno usporena ili potpuno zaustavljena.
Torpor – sama reč se prevodi kao utrnulost, ukočenost, obamrlost a koristi se za opisivanje smanjene životinjske aktivnosti tokom hladnog perioda.
Aestivacija ili estivacija – predstavlja smanjenu aktivnost i tzv. letnji san u koji padaju neke životinje kako bi se zaštitile od žege izazvane sušom tokom duge letnje sezone.
“Denning” – potiče od reči “den” što znači jazbina i opisuje povlačenje životinja u svoja skloništa (jazbine).
Postoje dva oblika hibernacije: obavezna i fakultativna. Obavezna hibernacija je kada životinje ulaze u hibernaciju svake godine, bez obzira na to da li temperatura pada ili ne. Skoro kao neki ritual. S druge strane, fakultativna hibernacija je kada životinja hibernira da bi preživela hladno vreme.
Hibernacija je mnogo kompleksnija od jednostavnog spavanja. Ona predstavlja stanje minimalne aktivnosti i metaboličke depresije kroz koju prolaze neke životinjske vrste.
To je sezonska heterotermija (sposobnost prilagođavanja telesne temperature temperaturi okoline) koju karakterišu niska telesna temperatura, usporeni metabolizan, disanje i rad srca. Najčešće se javlja tokom zimskih meseci.
U zavisnosti od vrste životinja, može varirati od blage neaktivnosti do duge, duboke nesvesti.
Ipak, hibernacija nosi rizike jer ovako “uspavana” životinja ne može da se brani od predatora i nepredvidive klime.
Dok neke životinje, kao što je većina ptica, imaju mogućnost da pre početka zimskih meseci pobegnu u topliju klimu gde zalihe hrane nikada ne oskudevaju, druge pak nemaju tu sreću ili mogućnost i moraju da se snalaze na razne načine.
Dakle, životinje započinju hibernaciju kada se smanje zalihe hrane, a temperature padnu toliko da je gotovo nemoguće lutati u potrazi za ionako već oskudnim izvorima hrane.
Koje životinje hiberniraju?
Veverice, odnosno njihovi bliski rođaci – čipmanks (chipmunks), svoju jazbinu kopaju i do jednog metra ispod zemlje kako bi se zaštitite od predatora.
Tokom zime, telesna temperatura veverice drastično opada, što dovodi do toga da spavaju dubokim snom, uz povremeno buđenje da jedu hranu iz sačuvanih zaliha.
Medvedi koji žive u hladnoj klimi hiberniraju kada nema dovoljno hrane, ali medvedi u toplijoj klimi mogu da nađu dovoljno hrane tokom cele godine, tako da nemaju razloga da hiberniraju.
Dok većina životinja provede celo leto skupljajući zalihe hrane, medved zapravo udvostručuje unos hrane pred kraj leta i početkom jeseni kako bi, tako sit, mogao da prespava zimu. Oni su primer prave hibernacije – ne bude se do proleća.
U januaru ili februaru ipak imaju jedno kratko buđenje – ženke medveda tada rađaju mladunce, nakon čega svi zajedno ušuškani čekaju svoju prvu prolećnu šetnju. Nakon izlaska iz svojih jazbina, medvedi se hrane životinjama koje nisu preživele zimu.
Slepi miševi – Ne hiberniraju svi, neki već žive u toplijoj klimi ili se jednostavnu sele ka toplijoj klimi kada zalihe hrane počnu da ponestaju.
Kao i medvedi – slepi miševi su pravi hibernatori – ne skupljaju zalihe hrane već tonu u šestomesečni dubok san, od kraja jeseni do sredine marta. Njihova telesna temperatura značajno pada tokom ovog vremena, a metabolizam se usporava toliko da su im otkucaji srca veoma spori.
Kornjače – mnogi ljudi ih drže kao kućne ljubimce, iako nisu u istoj kategoriji kao divlji medvedi, ipak nisu ni potpuno pripitomljene kao psi ili mačke.
Sredinom septembra ili oktobra, kornjača se uvuče u svoj oklop i zadrema na 3-4 meseca, a tokom ovog perioda može povremeno izaći iz skloništa samo na kratko da pije vodu.
Bumbari. Ok, tokom zime nema cveća i retko viđamo insekte, ali da li ste se zapitali gde nestanu pčele?
Pa… tokom jeseni sve pčele umiru, dok matica bumbara ostaje da hibernira i sprema se da započne novu koloniju u proleće. Tokom letnjih meseci ona se napuni polenom tako da, nakon što se zavuče u svoje gnezdo u zemlji, može da prespava ceo period hibernacije.
Zmija “podvezica” je još jedna divlja životinja koja se često drži kao kućni ljubimac.
U prirodi traže jamu sa što većim brojem (nekada i na hiljade) drugih zmija kako bi se zajedno sklupčale i prezimile.
Ježevi koji hiberniraju kriju se u malim, suvim, zaštićenim područjima daleko od svojih neprijatelja. Temperatura tela ovih hibernatora pada zajedno sa temperaturom okoline u kojoj žive, oni prestaju da kreću, njihov broj otkucaja srca drastično opada, a čak će i prestati da dišu neko vreme.
S druge strane, jazavci ulaze u stanje poznato kao zimska letargija. U periodu između novembra i februara, prethodno podgojeni jazavci većinu svog vremena provode pod zemljom, trošeći zalihe masti u svom telu a može im opasti i telesna temperatura kao odgovor na smanjeno kretanje i promenu temperature u prirodi.
Puževi uglavnom traže mesta ispod kamenja, u lišću ili u uglovima kuća, a neretko će se sakriti sa više svojih prijatelja. I pre prvog znaka zime, puž će ući u svoju školjku i potpuno se pokriti pomoću sopstvene sluzi i tako provesti 4 do 6 meseci.
Debelorepi patuljasti lemuri žive u suvim šumskim predelima zapadnog i južnog Madagaskara, a svoja skloništa prave u šupljim stablima, često u grupicama do pet jedinki.
Tokom 6 meseci zimskog sna, preživljavaju od masti koju su uskladištili u repu od svega što su jeli tokom toplijeg perioda a njihova moždana aktivnost postaje gotovo neprimetna – otkucaji srca im se smanjuju sa preko 300 otkucaja u minuti na manje od 6, i umesto da dišu svake sekunde, mogu izdržati i do 10 minuta bez udaha.
Šumska žaba. Da li ste znali da se tokom hladnih meseci neke žabe zamrznu?
Kada se temperature spuste ispod nule, žaba se se zakopati ispod zemlje ili hrpe lišća, i tada prestaje da diše, a njeno srce prestaje da radi. Većina vode u telu će se pretvoriti u led i žaba će se smrznuti, ali neće umreti. Na proleće, kada otopli, i led u njenom telu se istopi, žaba će početi ponovo da diše i srce da kuca.
Leganj. Za razliku od ptica selica, leganj uživa u hibernaciji. Tokom zimskog perioda se krije u šupljem deblu ili u busenu trave, a ovaj period preživljava uz pomoć masti u telu koju je nakupila jedući insekte pre hibernacije. Tokom perioda mirovanja usporava joj se metabolizam, zajedno sa smanjenjem temperature, disanja i srčanih otkucaja. Ostaje u dubokom snu od nekoliko nedelja do nekoliko meseci.
Tvorovi, za razliku od ostalih životinja, ne ulaze u potpunu hibernaciju već postaju manje aktivni dok pokušavaju da ostanu ugrejani. Zimi će se približiti ljudskom staništu, tako da budu blizu hrane i vode, i sklupčati se zajedno ispod terasa, trema, u garažama i šupama.
Gore navedene životinje su neke od najpoznatijih životinja koje hiberniraju tokom hladnih meseci. Neki idu u režim duboke hibernacije, dok se druge često bude u potrazi za hranom. Jedna zajednička je da sve one jedu duplu količinu hrane pre perioda hibernacije kako bi povećale količinu masti u svom telu koja će ih održavati u životu tokom perioda mirovanja.
Većina lakih i teških hibernatora usporava svoj metabolizam tako što pronalaze topla i udobna skrovišta, i smanjuju broj otkucaja srca i disanje kako bi trošili manje energije tokom trajanja hladnog perioda.
Za one ljude koji nisu ljubitelji zime, hibernacija bi bila ekvivalentna dugom godišnjem odmoru, sakrivanju ispod jorgana uz topao čaj, maraton filmova i serija, i dremke dok ne prođe zima. Kad već nemamo tu sreću da živimo na predivnim toplim Sejšelima, Maldivima ili Kanarskim Ostrvima, onda bi i ovakva hibernacija mogla da bude rešenje. Šta vi mislite?
