Oko tri nedelje pre nego što je zemljotres jačine 7 stepeni Rihterove skale pogodio Peru 2011. godine, sisari i ptice su navodno počeli da se iseljavaju iz nacionalnog parka u Andima. Verovatno ste već čuli ovakve priče, o životinjama koje nekako osećaju da se sprema zemljotres. Nažalost, proverom više od 700 ovakvih tvrdnji iz 2018. godine, ustanovljeno je da su većina njih bile samo anegdote ili pojedinačna zapažanja; nijedna od njih nije bila naučno potkrepljena.
Različite grupe istraživača su nedavno pokušavale da dođu do suštine ovih tvrdnji. Pokušavali su da shvate da li zaista postoje promene u ponašanju životinja pre zemljotresa – i čime bi ih mogli objasniti.
Neko bi pomislio da tu sigurno postoji nešto, s obzirom na to da su ljudi na stotine puta prijavili čudno ponašanje životinje pre zemljotresa. Ali problem je u tome što su ljudi “mašine” za pronalaženje obrazaca, i skloni smo psihološkom fenomenu poznatom kao “pristrasnost potvrđivanja” gde mislimo da stvari koje su se desile imaju smisla, ali to uviđamo tek nakon što su se dogodile, ne pre toga. Reklo bi se da ne možemo potpuno da verujemo našem sećanju.
Dakle, umesto da se osvrćemo nakon zemljotresa i pokušavamo da se setimo šta su životinje radile u tom trenutku, bolje je pratiti ponašanje životinje tokom dužeg vremenskog perioda. Na taj način, kada se dogodi zemljotres, možemo koristiti podatke da uporedimo ponašanje životinja pre i posle.
I u nekoliko slučajeva, naučnicima je to zaista i uspelo.
Na primer, 2014. godine, istraživači na farmi u Japanu su pratili količinu mleka koju daje nekoliko desetina krava svakog dana. Na prvi pogled ovo zvuči kao čudan odabir merenja ponašanja, ali pošto se većina domaćih muze barem jednom dnevno, to je bio lak način da se prati njihovo ponašanje. Studija je otkrila da su krave u proseku proizvodile manje mleka u toku tri nedelje pre zemljotresa. Naučnici nisu mogli da objasne zašto se to dešava, ali to nije bila jedina studija koja je merila promenu ponašanja domaćih životinja pre zemljotresa.
Nekoliko godina kasnije, u Italiji, istraživači su u zasebnom istraživanju postavili akcelerometre (sprava za merenje ubrzanja tela u pokretu) na krave, ovce i pse koji žive na farmi kako bi pratili njihovo kretanje tokom nekoliko meseci između 2016. i 2017. godine. Skoro kao da su im stavili fitnes narukvice. Podaci su pokazali značajnu promenu obrazaca aktivnosti životinja oko pet sati pre zemljotresa. I ne samo to, nego što je potres bio bliže, to se njihovo ponašanje ranije menjalo — verovatno zato što su signali koje su detektovali bili jači.
Rezultati su bili zanimljivi iz dva razloga:
- Prvo, sugerisali su mogućnost uspostavljanja neke vrste sistema ranog upozorenja za zemljotrese koristeći životinje na farmi na različitim lokacijama.
- Drugo, pokazali su da nije dovoljno samo pratiti jednu vrstu životinja već su neophodni i podaci o njihovoj međusobnoj komunikaciji.
I uskoro ćemo zapravo imati mnogo više takvih podataka.
Početkom 2020. godine naučnici iz Nemačke i Rusije pokrenuli su projekat pod nazivom IKARUS koji prati kretanje hiljada ptica, sisara i insekata širom sveta. Umesto da gledamo šta jedna životinja ili mala grupa životinja radi, ideja iza Ikarusa je korišćenje kompjuterskih algoritama za analizu velikih obrazaca kretanja. Da bi to uradili, istraživači planiraju da označe hiljade životinja malim predajnicima koji redovno šalju informacije o njihovoj lokaciji, aktivnosti i lokalnim vremenskim uslovima. Prijemnik je postavljen na Međunarodnoj svemirskoj stanici, što nam govori da je to ogroman projekat. Već krajem 2020. istraživači su počeli da prikupljaju podatke koji bi trebalo da pomognu za predviđanje zemljotresa i drugih prirodnih događaja, poput vulkanskih erupcija.
Sva ova istraživanja i rezultati su prilično uzbudljivi, a nedavni napredak u oblastima veštačke inteligencije i satelitske tehnologije učinio je ovakve studije lakšim nego ranije.
Ipak, uprkos dokazima da neke životinje mogu da osete zemljotrese pre nego što se oni dogode, još uvek ne znamo kako to rade. Neki naučnici pretpostavljaju da one mogu da osete vibracije Zemlje usled kretanja kore neposredno pre zemljotresa, ali za to nema dovoljno jakih dokaza. Međutim, moguće je i da životinje primećuju druge ekološke događaje koji su izazvani tim kretanjem u kori. Na primer, stiskanje i pomeranje Zemlje kida hemijske veze u mineralima, oslobađajući naelektrisane atome u vazduh. Neke životinje možda mogu da osete tu promenu električnog naboja u samom vazduhu.
Ti naelektrisani atomi se takođe mogu rastvoriti u vodi, čineći vodu kiselom, a već znamo da su vodozemci super osetljivi na hemijske promene vode. To bi moglo da objasni zašto je čitava gomila žaba krastača pobegla iz svog redovnog ribnjaka za razmnožavanje pet dana pre zemljotresa 2009. u L’Akvili u Italiji. Naučnici koji su posmatrali ovo ponašanje nisu merili kiselost vode, tako da ne znamo sa sigurnošću da li je to odgovor.
Kako polako saznajemo više o tome kako se životinje ponašaju neposredno pre i tokom zemljotresa, i kako otkrivaju rane signale nadolazećih potresa – na putu smo da naučimo kako da se bolje zaštitimo od katastrofa koje zemljotresi izazivaju. Bilo da se radi o uspostavljanju mreže domaćih životinja ili izgradnji senzora koji oponašaju sposobnosti određenih životinja, možda od njih možemo naučiti kako da sami predvidimo zemljotrese.
