Kad god vidimo uspavanog psa kako trza nogama dok spava, to nam je odmah asocijacija na snove, i već možemo da pretpostavimo da pas sanja kako juri nekog zeca ili mačku. I sasvim je prirodno da se zapitamo da li druge životinje sanjaju. Mozak psa je relativno sličan ljudskom mozgu i tu možemo izvući neke zaključke, ali šta je sa životinjama čiji se mozak potpuno razlikuje – recimo, ribe?
Još uvek ne znamo zbog čega naš mozak u toku noći prolazi kroz fantastične ili zastrašujuće scenarije, ali postoji mnogo hipoteza. Snovi mogu biti način da naš mozak obradi emocije ili sećanja, ili da se pripremi za nove scenarije.
Ljudski san se odvija kroz niz ciklusa. Tokom noći prolazimo kroz niz faza, koje mogu trajati od 70 do 120 minuta, a većina snova se dešava tokom faze koja se zove Rapid Eye Movement ili skraćeno REM. Kao što i ime sugeriše, ovu fazu karakterišu brzi pokreti očnih jabučica a moguće je da su ovi pokreti povezani sa snovima. Istraživači su sugerisali da svaki pokret oka može biti u korelaciji sa novom slikom koja se prikazuje u snu.
Ali, da li i druge životinje doživljavaju san kao i mi? Pa, ne možemo ih baš pitati direktno, ali radoznalost sigurno postoji. Upravo takva fascinacija navela je naučnike da proučavaju san među ribama još 1913. godine. To istraživanje je postavilo kriterijume ponašanja kod proučvanja sna među ribama. Kod zebrica (eng. zebrafish, lat. Danio rerio) to bi podrazumevalo stvari kao što su nepokretnost, željena lokacija za spavanje i usporeno disanje.
Ali tek je u istraživanju 2019. godine definisano šta se dešava u ribljem mozgu dok one spavaju. Neko se sigurno pita zašto je bilo potrebno više od 100 godina za tako nešto. Pa odgovor je veoma jednostavan i iskren – zato što je teško.
Jedan od načina da se pogleda unutar ljudskog mozga, uključujući i tokom spavanja, je uz pomoć elektroencefalograma ili EEG. Ovaj instrument meri aktivnost u regionu mozga koji se zove neokorteks. I možda to nije nadaleko poznato, ali ribe nemaju neokorteks.
Međutim, zebrice imaju nešto slično što se zove dorzalni palijum, na šta su se istraživači oslonili tokom svoje studije. Mlade zebrise su providne i naučnici su to iskoristili u svoju korist, i tako im posmatrali mozak. Oni su u ribu ubrizgali gen koji čini da riblji neuroni sijaju kada su aktivni. Konkretno, svetlost se javlja kao reakcija na kalcijum. Pošto se nivoi kalcijuma menjaju u skladu sa signalima koje šalju neuroni, to je omogućilo istraživačima da posmatraju aktivnost dok riba spava.
Rezultati su pokazali da, kao i ljudi, ribe prolaze kroz različite faze spavanja:
- „sporim rafalnim spavanjem“, što je slično trećoj i četvrtoj fazi sna koju nazivaju sporo talasnim spavanjem, i
- „spavanje sa širim talasima“, što je ekvivalentno REM fazi spavanja.
Iako ribe ne pomeraju oči tokom REM sna, njihovi moždani i mišićni potpisi su slični. Ribe takođe ne zatvaraju oči dok spavaju, jer nemaju kapke.
Istraživači su sugerisali da su ovi obrasci aktivnosti spavanja mogli evoluirati i pre nego što je došlo do podele između riba i ljudi, pre više od 450 miliona godina.
Dakle, iako ova istraživanja ne dokazuju da ribe mogu da sanjaju, ipak sugerišu da je tako nešto moguće jer ribe prolaze kroz fazu sličnu našoj REM fazi koja je ispunjena snovima.
