Tvrdnja da vreme utiče na bolove postoji još od antičke Grčke. Većina nas verovatno ima bar jednog rođaka koji se kune da njegovo koleno uvek zna kada se sprema neka oluja ili nevreme. I dok studije pokazuju da mnogi ljudi zaista veruju da je to istina, stvarni dokazi koji podržavaju takve tvrdnje su, u najboljem slučaju, pomešani.
1995. godine naučnici su ispitali 558 pacijenata sa hroničnim bolovima koji žive u četiri različita grada širom SAD i većina je izjavila da promena vremena utiče na njihov bol. Međutim, to je samo ono što oni misle da osećaju. Istraživači zapravo nisu pronašli nikakvu korelaciju.
Studija iz 2007. je posmatrala 200 ljudi sa bolom u kolenu usled osteoartritisa. Osteoartritis predstavlja oštećenje hrskavice u zglobu, čija je uloga da spreči direktan kontakt dve kosti u zglobu i omogući lakše pokretanje kostiju. Podaci koji su prikupljeni tokom tromesečnog istraživanja sugerišu vezu između nekih vremenskih promena i prijavljenih bolova. Naime, bolovi su se malo povećali zajedno sa povećanjem atmosferskog pritiska i padom temperature. Međutim, ovo ne odgovara tvrdnji da nečije koleno može da predvidi kišu.
Viši atmosferski pritisak obično je znak dolazećeg lepog vremena, a ne oluje. To je zato što kada je atmosferski pritisak nizak, molekuli vazduha se iz obližnjih regiona visokog pritiska potiskuju u region niskog pritiska. Ovo stvara vetar i obično stvara uslove za kišu. Međutim, kada je vazdušni pritisak visok, vremenski uslovi imaju tendenciju da ostanu lepi i stabilni.
A kad smo kod toga, moramo spomenuti da promene vazdušnog pritiska mogu uticati na naša tela. Na primer, razlika između spoljašnjeg vazdušnog pritiska i pritiska u malim šupljinama u našoj lobanji, tj. sinusa – može dovesti do prilično jake glavobolje. Dakle, postoji šansa da bi nervni završeci u kostima oštećenim artritisom takođe mogli da reaguju na promene pritiska.
Ipak, veća i skorija istraživanja su dala više negativnih rezultata. Na primer, pregled 16 različitih istraživanja o bolovima u zglobovima i vremenskim prilikama iz 1997. godine nije mogao da zaključi ništa sa sigurnošću. A jedna studija iz 2016. je posmatrala 345 pacijenata sa osteoartritisom u Australiji tokom 3 meseca, koji su putem interneta prijavljivali kad god bi im se bol pogoršao. Istraživači su uzimali u obzir podatke o temperaturi, vlažnosti, atmosferskom pritisku i padavinama na mestima gde su pacijenti živeli – i vreme kada bi ispitanici prijavili bol, ali i kada nisu prijavljivali nikakve promene kako bi imali kontrolne podatke. Zaključak – nije pronađena nikakva veza između bola i promene vremena.
Slična studija koja je proučavala bol u donjem delu leđa kod 981 australijskog pacijenta takođe nije mogla da pronađe nikakvu vezu sa vremenom. Tokom te studije posmatrani su i faktori poput brzine i smera vetra, ali bez potvrdnih rezultata.
I dok su stres i povećana telesna težina zaista pokretači bola, što je apsolutno potkrepljeno naukom, to se ipak ne može reći za vremenske prilike, makar prema trenutnim naučnim rezultatima.
