Kako se igra Sudoku?

Sudoku je logički zasnovana, kombinatorna slagalica sa brojevima. Prvobitno nazvana “Number place” (postavljanje brojeva), kasnije je dobila prepoznatljivo ime koje i danas traje “Sudoku”, što u bukvalnom prevodu znači “jedna cifra” (su– broj, doku– jedan).
Klasičan sudoku se sastoji od 9 kolona i 9 redova, organizovanih u 9 grupa (3×3) i cilje igre jeste da se brojevima od 1 do 9, popune sva polja tako da se ni u jednom redu, koloni ili grupi ne ponovi isti broj.
Igra započinje sa delimično popunjenom mrežom koja, ako je dobro postavjena, ima samo jedno rešenje.

Sudoku nije samo slagalica sa brojevima već logička zagonetka. Brojevi je čine kulturno nezavisnom i pogodnom, a umesto njih se mogu koristiti slova, oblici i crteži ne menjajući suštinu.

Kratka istorija

U 19. veku, francuske novine su predstavljale varijacije sudoku slagalica, koje su sadržale dvocifrene brojeve, a njihovo rešavanje je umesto logike zahtevalo aritmetiku. Ključna karakteristika je bila slična – svaki red, kolona i grupa su u zbiru davali isti broj.

1979. godine, sudoku se prvi put pojavio u knjizi slagalica pod nazivom “Number place”. Savremeni sudoku je počeo da dobija popularnost tek 1986. godine kada ga je objavila japanska kompanija za slagalice “Nikoli”, pod imenom “Sudoku” što znači “jedan broj”. Iste godine, Nikoli je uveo dve inovacije: početni broj datih brojeva ne može biti veći od 32, i igra je postala simetrična, odnosno broj početnih cifara je bio raspoređen u rotaciono simetričnim ćelijama.

2004. godine se prvi put se pojavio u američkim novinama, a zatim i u londonskom Tajmsu, zahvaljujući naporima Vejna Gulda, koji je osmislio program za brzo generisanje jedinstvenih slagalica.
Mogli bi se reći da je 2005. godine sudoku dobio zalet. Prepoznavši različite psihološke privlačnosti prema lakim i teškim zagonetkama, Tajms je u junu predstavio obe verzije, jednu pored druge, Kanal 4 je u julu dodao sudoku u svoje teleteks usluge, a u avgustu je BBC programski vodič Radio Times predstavio nedeljni super sudoku sa mrežom 16×16 umesto standarnih 9×9.

Pravila

• Svaki red mora da sadrži brojeve od 1 do 9, bez ponavljanja.
• Svaka kolona mora da sadrži brojeve od 1 do 9, bez ponavljanja.
• Svaka grupa od 3×3 polja mora da sadrži brojeve od 1 do 9, bez ponavljanja.

Kad god upišemo novi broj u mrežu, moramo biti sigurni da se on neće ponoviti u tom redu, koloni ili grupi 3×3. Sada kada znamo osnovna pravila možemo krenuti sa rešavanjem.

Potražite redove, kolone ili grupe 3×3 koji već sadrže puno unetih brojeva. To će olakšati unos novih brojeva i rešavanje zagonetke.

3×3 kvadrati su odlično mesto za traženje mogućnosti za upisivanje brojeva jer se svaki kvadrat sastoji od drugih redova i kolona. Pažljivim gledanjem u redove i kolone koje čine taj kvadrat možemo dobiti dosta informacija za eliminaciju i pronalaženje pravih brojeva.

Ipak ne treba se slepo “zakucati” samo u one delove zagonetke koji imaju dosta brojeva i bežati od praznih polja. Naprotiv, čak i većinski prazna polja mogu biti laka za popunjavanje ukoliko susedni redovi i kolone pružaju dobru postavku i priliku.

Saveti za rešavanje Sudoku slagalice

1. Potražite laka rešenja
2. Potražite brojeve koji nedostaju
3. Nastavite da skenirate celu slagalicu
4. Stalno iznova procenjujte mrežu
5. Budite strpljivi i uživajte u rešavanju

Vrste slagalica

Iako je mreža 9×9 sa 3×3 grupama najpopularnija među publikom, postoje i druge varijacije sudoku slagalica.

• Za decu i početnike, tu je i Mini Sudoku varijanta sa mrežom 6×6, i 3×2 regionima. Sistem rešavanja je isti kao i kod standardne Sudoku slagalice, samo što se koriste borevi 1-6.
• Moguće su veće mreže, ili nepravilni oblici grupa unutar njih, pod različitim imenima kao što su Suguru, Tectonic, Jigsaw Sudoku itd.
• Times nudi 12×12 Dodeka Sudoku sa 12 regiona od 4×3 polja.
• Dell Magazines redovno objavljuje 16×16 Sudoku izazove koristeći brojeve 1-16 ili slova A-P. Nikoli nudi džinovske 25×25 Sudoku izazove, a 2010. je objavljena i Sudoku-zilla sa čak 100×100 polja.
• Još jedan od načina da se dodaju ograničenja i poveća logičko razmišljanje jeste dodavanje treće dimenzije, odnosno uslov da i dijagonale mreže budu unikatne (sa brojevima koji se ne ponavljaju).
• Hyper Sudoku ili Windoku slagalica koristi standardnu mrežu 9×9, ali ima 4 dodatne podgrupe sa 3×3 polja u kojima brojevi takođe ne smeju da se ponavljaju.

Postoji još dosta varijacija ali pošto ŠtaKakoZašto tim nije usavršio ništa komplikovanije od 9×9 mreže, ostavljamo na vama da u komentarima objasnite pravila vaših omiljenih nestandardnih Sudoku slagalica.

Zanimljivosti

• Postoji više od milijardu Sudoku slagalica i čak i kada bismo rešavali 100 Sudoku zadataka dnevno, ne bismo uspeli da ih sve rešimo.
• Sudoku je inspirisao stvaranje mnogih sličnih slagalica, kao što su Kakuro i Hashi.
• Tomas Snajder (SAD) je 20. maja 2006. ušao je u istoriju kada je postigao zadivljujući rekord; završavanje lake Sudoku slagalice za samo 1 minut i 23,93 sekunde.
• U Italiji je, 2006. godine, održano inaguraciono svetsko prvenstvo u takmičenju rešavanja Sudoku slagalica, čime je započela nova era intelektualnih izazova rešavanja zagonetki i slagalica.
• Rešavanje sudoku slagalica ima potencijal ne samo da ublaži depresiju i snizi krvni pritisak, već nudi i pomoć u borbi protiv preteranog razmišljanja (overthinking), panike i anksioznosti preusmeravanjem fokusa. Dodatna prednost ove popularne zabave je što može da se se koristi kao odgovarajuća vežba za mozak kod pacijenata koji boluju od demencije i Alchajmerove bolesti, pomažući im u održavanju mentalnog razvoja i svesnosti.

Zabluda je da se rešavanje Sudoku slagalice zasniva na matematičkim operacijama, sreći i nagađanju, ili da ih je nemoguće rešiti. Istina je da je potrebno malo vremena, koncentracije, logičkog razmišljanja i eliminacije da bi se došlo do tačnog rešenja. I dok neki vole stari sistem rešavanja uz pomoć papira i olovke, postoje mnoge aplikacije i online verzije koje nam omogućavaju da igramo Sudoku bilo kad i bilo gde.