Mogli bismo reći da nema ničeg boljeg od sedenja pored prozora tokom sunčanog dana i posmatranju prirode i okoline dok pijuckamo kafu. Ukoliko bi neko pomislio da bi možda trebalo namazati i kremu za sunčanje – ni malo ne bi pogrešio.
Sunčeva svetlost se sastoji od različitih talasnih dužina svetlosti. Neke od njih, kao što je ultraljubičasto svetlo (UV – ultra violet), se ne nalaze u ljudima vidljivom spektru svetlosti. UV svetlo je sortirano u tri tipa ili klase, na osnovu toga koliko energije ima. A ta količina energije određuje koja svetlost može da prođe kroz atmosferu, ili u ovom slučaju – kroz staklo.
UVC svetlo ima najviše energije, ali ga naš ozonski omotač blokira u stratosferi. UVC ima taman toliko energije da razbije molekule ozona. Ipak, razbijanjem tih veza, UVC gubi snagu da putuje dalje kroz atmosferu i jednostavno ne dopire do nas.
UVB svetlo ima energiju srednjeg dometa. Deo ove svetlosti može da razbije molekule kiseonika i ozona, ali dok većina UVB zraka stupa u interakciju sa tim molekulima, drugi deo se probija kroz atmosferu i dospeva do zemlje. Pošto UVB ima dovoljno energije da stupi u kontakt sa našom kožom, to dovodi do UV oštećenja na DNK ćelijama kože, izazivajući opekotine od sunca.
UVA zraci imaju najnižu količinu energiju od ova tri UV svetla. Ali ne smemo dozvoliti da nas to uljuljka u lažni osećaj sigurnosti. Duga talasna dužina ovog svetla znači da ono prolazi kroz kiseonik, vodu i sve ostalo u atmosferi prilično neometano, tako da je većina zraka koju upijamo kroz kožu upravo UVA. Ovo zračenje, za razliku od UVB, prodire dublje u našu kožu jer nije pronašlo ništa sa čime bi stupilo u interakciju. To jest, sve dok ne udari u unutrašnje slojeve naše kože. Tada stupa u interakciju sa dermisom, praveći “haos”.
Da razjasnimo – i UVA i UVB su štetni po nas. Iako funkcionišu na različite načine, oba ova svetla razbijaju važne ćelijske veze i povećavaju rizik od nastanka raka kože i preranog starenja.
Ali, ako se nalazimo iza stakla, možemo blokirati neke od tih talasnih dužina. Većina stakla je zaista dobra u blokiranju UVB svetlosti jer se staklo sastoji od nečistoća koje efikasno apsorbuju tu talasnu dužinu. To je takođe razlog zašto se staklo zagreva na suncu. Svi ti UVB zraci koje je apsorbovala nečistoća, se rasipaju kao toplota. A kako je UVB glavni uzrok opekotina od sunca, malo je verovatno da ćemo izgoreti dok sedimo iza zatvorenog prozora, osim ako se ne zadržimo tu predugo.
Ipak, ovde nije ceo odgovor na pitanje. Na našu žalost, ili na žalost naše kože – UVA je potpuno druga priča. Odeđeni deo UVA svetla može proći kroz obično staklo jer energetski nivo UVA zraka jednostavno nije odgovarajući za bilo kakav prekid veza ili interakciju. Tako da UVA svetlo i dalje može dopreti do nas i izazvati oštećenje kože. Međutim, ako je staklo prekriveno solarnim filmom, UVA zraci će stupiti u interakciju sa bojom i tako biti blokirani. Ali to nije slučaj kod većine prozora, poput onih u avionima i nekim automobilima.
Šta je sa vitaminom D?
Vitamin D nastaje kada je naša koža izložena UVB zracima. U suštini, koža apsorbuje UVB zrake i pretvara holesterol u vitamin D. Većina prozora blokira UVB zrake, pa to onda znači da sunčanjem kroz staklo ne možemo dobiti vitamin D.
Da bi naše telo stvorilo vitamin D i koristilo njegove prednosti, potrebno je izložiti kožu direktnoj sunčevoj svetlosti do 30 minuta, 3 puta nedeljno. Stručnjaci preporučuju izlaganje jedne trećine kože (dovoljno je biti u šorcu i majici kratkih rukava) ali uz prethodno nanošenje kreme za sunčanje.
Dakle, dermatolozi i drugi lekari i zdravstvene agencije preporučuju nanošenje kreme za sunčanje čak i kada smo u zatvorenom prostoru a boravimo pored osunčanog prozora. Uzevši u obzor ono što smo upravo naučili, to se čini kao dobar savet koji treba slediti.
