Sunce je besplatan i obnovljiv resurs koji ima moć da podstakne život na zemlji i obezbedi čistu, održivu energiju svim njenim stanovnicima. Kako se poslednjih godina gotovo svaka država susreće sa poskupljenjem struje, sve više se okrećemo ka obnovljivim izvorima energije, pa tako i u Srbiji možemo videti da se povećava broj krovova ukrašen solarnim panelima koji služe kao izvor čiste energije i toplote.
Kada kompanija ili domaćinstvo odluče da postave solarni panel i započnu proizvodnju električne energije, tada postaju “prozjumer“. Ovaj neologizam dolazi od reči “prosumer” koja je nastala kao spoj engleskih reči producer (proizvođač) i consumer (potrošač), i opisuje nekog ko može da koristi električnu energiju za sopstvene potrebe, ali i da je proizvede i prodaje drugom licu.
Razlozi za proizvodnju su pre svega ekonomski, kao investicija koja će smanjiti mesečne račune za struju, ali i ekološki koji doprinose zdravijoj i čistijoj životnoj sredini.
Sve češće možemo da čujemo razgovore na ovu temu, ali se isto tako često pitamo kako zapravo funkcionišu solarni paneli.
Solarna fotonaponska energija podrazumeva metodu direktnog pretvaranja sunčeve energije u jednosmernu električnu energiju pomoću poluprovodnika koji imaju fotonaponski efekat, takozvanih solarnih ćelija. Da bi solarni panel proizvodio električnu energiju potrebno je da sadrži veliki broj malih ćelija (wafer) koji imaju površinu od fotonaponskih materijala. Zavisno od dimenzija i snage solarnog panela razlikuje se i broj ćelija koje sadrži. Svaka ćeija se sastoji od dva poluprovodnika i najčešći materijal od kojeg se proizvodi je silicijum. Kao što se magnetno polje stvara rezultatom suprotnih polova, tako i električno polje nastaje kada se razdvoje dva suprotna naelektrisanja.
Da bi se formiralo električno polje, svaka polovina silicijuma na solarnom panelu se tretira drugim materijalom kako bi svaka polovina imala pozitivan ili negativan električni naboj. Gornji deo silicijuma se tretira fosforom kako bi došlo do negativnog naboja, dok se donji deo tretira borom kako bi došlo do pozitivnog naelektirsanja, što dovodi do električnog polja na spoju ova dva sloja. Kada sunčeva svetlost dopre do solarne ploče, oslobađaju se elektroni koji putuju kroz metalne provodnike na ivicama silicijumske ploče do električnih kablova, koji potom postaju električna energija.
Maksimalna snaga panela se izražava u vatima (W) i faktori koji utiču na proizvodnju električne energije su broj sunčanih dana, pozicija i visina Sunca na nebu, kao i vremenski uslovi.
Sa napretkom tehnologije produžio se i vek trajanja solarnih panela, pa danas možemo pronaći ploče koje traju i do 30 godina. Proizvođači solarnih panela vođeni tehnološkim inovacijama u današnje vreme povećali su efikasnost u proizvodnji i značajno snizili cene. U mnogim državama finansijski podsticaji su omogućili da sve češće vidimo solarne panele na krovovima, ali i da čujemo za razvoj solarnih elektrana.
Isplativost solarnih panela u velikoj meri zavisi od mesta gde su postavljeni, pa se države koje su bliže ekvatoru i imaju dosta sunčanih dana u godini, smatraju boljim za izgradnju ovih postrojenja. Korišćenje obnovljivih izvora energije presudno je za zaštitu životne sredine, ali i za razvoj ekonomije.
U Srbiji je ove godine usvojen Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije kojim je pojednostavljena procedura ugradnje solarnih panela i koji je omogućio da i u našoj državi bude sve više prozjumera.
