Suprotno nego na Zemlji – nebo je tokom dana na Marsu crvenkasto, a zalazak izgleda plavičasto!
Ali isto Sunce sija na obe planete, pa kako su onda njihove boje toliko različite?
Atmosfera Marsa ima 80 puta manju gustinu od Zemljine
Toliko je tanka da ne uspeva da uhvati toplotu zraka!
Sastoji se od 95% ugljen-dioksida, 3% azota, 1,6% argona i manje od 1% kiseonika.
Čak se i prašina razlikuje, jer je površina Marsa prekrivena česticama zeolita, hematita, olivina i magnetita – one su odgovorne za plave zalaske sunca.
Naučili smo do sada da svetlost različito reaguje u dodiru sa česticama, pa kad smo kod njih…
U našoj atmosferi su sitnije i favorizuju Rejlijevo rasejanje (deljenje svetlosti na talasne dužine), ali su na Marsu krupnije i prate Mie rasejanje. Ovaj optički fenomen se više oslanja na smer zraka (što dovodi do selektivnog odumiranja talasnih dužina).
Slikovito, na Marsu rasejanje svetlosti preovlađuje ka napred, u poređenju sa bočnim na Zemlji.
Upravo zbog toga, intenzitet plave svetlosti je 6 puta jači od crvene.
Da li to znači da je plavi zalazak Sunca nemoguć na Zemlji?
Još jedno iznenađenje – već se dogodio 1883.
Nakon erupcije vulkana Krakataa (Indonezija), meštani su svedočili da su Sunce i Mesec u regionu bili plave boje čitavih mesec dana! A isto je tada potvrdio i dotični biskup Sereno na Havajima, po kojem je plavi oreol oko Sunca nazvan Biskupov prsten, jer ga je slikovito dočarao…
Long story short, ovaj fenomen je bio izazvan velikim česticama prašine i sumpor-dioksida izbačenim u atmosferu nakon erupcije. Rezultiralo je sivkasto-plavim Suncem, a kasnije vatreno crvenim nebom.
Inače, plavi zalasci Sunca su povremeno prijavljeni i u pustinjama Arabije, zbog čestih peščanih oluja… a ponekad šumski požari mogu dovesti do crvenog neba i plavih zalazaka, kao npr. u Kanadi 1950.
Čestice su se širile iznad Atlantika, a kada je izmaglica stigla do Velike Britanije, sunce je postalo plavo.
Kako zalazak Sunca izgleda na drugim planetama?
Ne sjajno!
Merkuru nedostaje atmosfera, tako da bismo videli kako Sunce nestaje dok temperatura ide od 427°C do -173°C. Pritom, rotira se otprilike na svakih 58 dana…. načekali bismo se.
Isto važi i za Mesec, bez atmosfere dan uvek izgleda crno, čak i kada Sunce sija.
Odlazak na Veneru bio bi još gori. Gusta oblačnost u atmosferi sprečila bi sunčeve zrake da uopšte dopru do nas. A visoka temperatura i kisela kiša bi lako otopile sve što ih posmatra (lica, odela, pa i rovere)…
Možda bi Titan mogao da ponudi zalazak, ali u svojoj gustoj atmosferi samo povremeno.
Zanimljive činjenice o Marsu:
- Zemlja i Mars su jedina dva mesta u Sunčevom sistemu sa kojih može da se posmatra zalazak
- Sunce je od Marsa udaljeno oko 50.000 km više nego od Zemlje
- Prvu sliku plavog zalaska na Marsu zabeležio je Spirit rover 2005. (kasnije Perseverance i Curiosity takođe, NASA)
- Dok su ispitivali osmogodišnje podatke istraživanja, naučnici su otkrili organski ugljenik – ključni sastojak života, koji se nalazi visoko u stenama Marsa
- Mars ima Severni i Južni pol kao Zemlja – pronađen je suvi led tik ispod površine
- Holivudski film o odlasku na Mars košta više od stvarnog odlaska na Mars
- „Ljudima je Mars potreban kao rezervni plan da bi izbegli izumiranje“ kaže fizičar Michio Kaku
- Elon Musk je izložio ambiciozne planove za časopis New Space, a to je izgradnja kolonije na Marsu za milion ljudi, sa prvom ekspedicijom već u 2029. godini
- Musk je dodao još i da „Plan nije samo napraviti rezervnu kopiju, već promeniti čovečanstvo u multiplanetarnu vrstu“
- Dan na Marsu traje 24 sata i 37 minuta
- Godina na Marsu ima 687 dana
Ako je život na crvenoj planeti plan B za budućnost – nekome nova informacija, a nekome podsetnik da zalazak Sunca na Marsu izgleda kao hladan i maglovit dan na Zemlji. Jednostavno, naša atmosfera je dobra u filtriranju plave svetlosti i propuštanju crvene, dok je atmosfera Marsa bolja u filtriranju crvene i propuštanju plave.
