Nobelova nagrada je prestižna nagrada koja se dodeljuje odvojeno u šest različitih oblasti „onima koji su tokom prethodne godine dali najveću korist čovečanstvu“.
Nagrada za mir je okarakterisana kao nagrada “osobi koja je učinila najviše ili najbolje moguće za unapređenje zajedništva među narodima, ukidanje ili smanjenje stalnih armija i uspostavljanje i unapređenje mirovnih kongresa”.
Prvobitno, Nobelova nagrada je dodeljivana u oblastima fizike, hemije, fiziologije ili medicine, književnosti i mira. Kasnije, 1968. godine dodata je šesta nagrada u oblasti ekonomskih nauka. Ovu nagradu je ozvaničila “Sveriges Riksbank” (Švedska centralna banka) i ona nije zvanična Nobelova nagrada, već se zove “Nagrada švedske centralne banke u znak sećanja na Alfreda Nobela”.
Svaka nagrada se sastoji od medalje, lične diplome i novčane nagrade. Osoba ili organizacija kojoj je dodeljena Nobelova nagrada se naziva laureatom Nobelove nagrade. Reč “laureat” se odnosi na označavanje lovorovim vencem.
U grčkoj mitologiji bog Apolon je predstavljen sa lovorovim vencem na glavi. Lovorov venac je kružna kruna napravljena od grančica i listova lovora. U staroj Grčkoj, lovorovi venci su bili dodeljivani pobednicima u znak časti – kako na atletskim takmičenjima, tako i na poetskim sastancima.
Kako i kada je ustanovljena Nobelova nagrada?
Alfred Nobel, švedski naučnik, potpisao je svoju poslednju volju i testament 27. novembra 1895. dajući većinu svog bogatstva nagradama za fiziku, hemiju, fiziologiju ili medicinu, književnost i mir.
Nobel je bio švedski hemičar, inženjer i industrijalac koji je najpoznatiji po pronalasku dinamita. Rođen je u Stokholmu, u Švedskoj, 21. oktobra 1833. Tečno je govorio nekoliko jezika i interesovao se za poeziju i dramu. Pričalo se da je bio veoma zainteresovan za mirovna pitanja i da je imao stavove koji su se u to vreme smatrali radikalnim. Umro je 1896. godine, a u svom testamentu je većinu svojih sredstava ostavio za osnivanje pet nagrada, koje su kasnije postale Nobelove nagrade.
Prva Nobelova nagrada dodeljena je 10. decembra 1901. godine. Od 1901. do 2021. godine dodeljeno je 609 nagrada. Nagradu je dobilo ukupno 947 laureata i 28 organizacija. Mali broj pojedinaca i organizacija je odlikovan više puta, što znači da je Nobelovu nagradu dobilo ukupno 943 pojedinaca i 25 jedinstvenih organizacija.
Nobelov dan
Nobelov dan, koji se obeležava 10. decembra svake godine, obeležava godišnjicu smrti Alfreda Nobela i to je dan kada se Nobelove nagrade uručuju laureatima.
Nobelova nagrada i novac
Dobitnici Nobelovih nagrada takođe dobijaju i novčanu nagradu. Nagradni fond se povećavao tokom godina i trenutno iznosi 1,1 milion dolara po nagradi.
Nobelova nagrada i žene
Ukupno 57 žena je dobilo nagradu od 1901. godine do danas. Prva žena koja je dobila ovo priznanje je bila Marija Kiri. Ona je nagradu osvojila dva puta – 1903. godine je dobila Nobelovu nagradu za fiziku a 1911. godine za hemiju, što je ujedno čini i jedinom ženom koja je više puta osvojila Nobelovu nagradu.
Činjenice o Nobelovoj nagradi
- Nobelovu nagradu mogu podeliti najviše tri osobe, ili u slučaju nagrade za mir, može se dodeliti i nekoj organizaciji.
- Nobelova nagrada se ne može dodeliti posthumno.
- Jednom dodeljena nagrada se ne može opozvati.
- Dva laureata su samovoljno odbila da prime nagradu, dok su drugih četvorica bili primorani od strane trećeg lica da to učine.
- Informacije o nominovanima, onima koji predlažu nominovane, istragama i mišljenjima o dodeli nagrade se čuvaju u strogoj tajnosti u periodu od 50 godina.
- Najmlađi dobitnik nagrade bila je 17-godišnja Malala Yousafzai kojoj je 2014. godine dodeljena Nobelova nagrada za mir.
- Najstariji dobitnik je 97-godišnji John B. Goodenough kome je 2019. godine dodeljena Nobelova nagrada za hemiju.
- Međunarodni komitet Crvenog krsta (International Committee of the Red Cross – ICRC) sa sedištem u Švajcarskoj jedini je trostruki dobitnik Nobelove nagrade. Njima je 1917, 1944. i 1963. godine dodeljena nagrada za mir.
- Na području Jugoslavije, Nobelove nagrade za hemiju su dobili naučnici Lavoslav Ružička i Vladimir Prelog 1939. odnosno 1975. godine, a 1961. godine Nobelovu nagradu za književnost je dobio Ivo Andrić.
