Rubikova kocka je jedna od najpoznatijih igračaka i prodato je više od 350 miliona primeraka širom sveta, čime je postala najprodavanija slagalica u istoriji. Ova igračka je trodimenzionalna slagalica u obliku kocke na kojoj svaka od 6 strana ima 9 polja obojenih u 6 različitih boja – belu, crvenu, plavu, narandžastu, zelenu i žutu. Mehanizam u kocki omogućava da se svaka strana, svaki red i svaka kolona nezavisno kreću i da bi slagalica bila rešena potrebno je da svaka strana bude u potpunosti pokrivena samo jednom bojom.
Ali kako i kada je nastala ova najpopularnija slagalica i najprodavanija igračka?
1957. godine kanadski izumitelj Leri Nikols osmislio je rotirajuću slagalicu u obliku kocke sa stranicama obojenih u 6 boja. Slagalica je bila sastavljena od 8 manjih kocki međusobno spojenih magnetima i poređanih u kocku 2x2x2. Cilj slagalice je bio pomešati boje na slagalici, a zatim ih ponovo spojiti.
Tek 1972. godine, nakon mnogo pokušaja, Nikols je patentirao svoj izum. I iako su postojali planovi za pravljenje veće slagalice, veća verzija kocke nije nikada patentirana.
1974. godine, vajar i profesor arhitekture u Budimpešti, mađar Erne Rubik, tragao je za rešenjem da pomogne svojim studentima da bolje razumeju trodimenzionalne objekte. Rešenje do koga je došao postalo je prototip za kocku koja je kasnije postala poznata pod imenom Rubikova kocka.
Kada je napravio prvu kocku, Rubiku je trebalo više od mesec dana da je složi. Nakon što je shvatio da je zapravo napravio slagalicu – patentirao je svoj izum u Mađarskoj, 1975. godine pod nazivom “magična kocka” (“Buvos Kocka” na mađarskom).
Tokom 1977. godine u proizvodnju je puštena prva test serija Magičnih kocki i sa ogromnim uspehom se prodavala u prodavnicama igračaka širom Budimpešte. Shvativši da je izumeo veoma prodavanu igračku, poželeo je da je plasira na svetsko tržiste gde je naleteo na prvi problem – stroga kontrola uvoza i izvoza u komunističkoj Mađarskoj. Ipak, Rubik je našao rešenje – međunarodne sajmove igračaka.
Na jednom od tih sajmova u Nirnbergu u Nemačkoj 1979. godine, specijalista za igračke Tom Kremer je primetio ovu igračku. Tomova vizija, nakon što je video potencijal Magične kocke, bila je da je komercijalizuje i prodaje širom sveta.
Već 1980. godine kocka je puštena u prodaju po celom svetu pod novim imenom – Rubikova kocka. Tokom osamdesetih godina prošlog veka Rubikova kocka doživela je svetsku slavu i prodati su milioni primeraka. U to vreme Rubikova kocka postala je ozloglašena kao nerešiva zagonetka. Tokom tog perioda Rubikova kocka osvojila je brojne nagrade na raznim takmičenjima, a takođe su održana i prva svetska prvenstva u brzom rešavanju ove slagalice.
Iako se prodaja nastavila tokom osamdesetih i devedesetih, tek početkom 21. veka počela je opet da raste zainteresovanost za Rubikovu kocku. Ubrzo nakon počela su ponovo da se organizuju takmičenju u brzom rešavanju ove slagalice koja se nisu organizovala još od osamdesetih.
I dan danas Rubikova kocka je jedna od najpopularnijih slagalica, i iako postoje razne varijacije, nijedna nije popularna kao original. Na hiljade ljudi gleda veliki broj priručnika i video tutorijala za rešavanje kocke, pa se čini da slava Rubikove kocke ne jenjava i da neće nigde nestati. Da li vi možete da rešite ovu slagalicu?
