Kad je tradicija u pitanju, uglavnom sve radimo napamet. Za neke običaje se možda i bunimo, ali za tortu, svećice i žurku – never ever!
Nego… kad zažmurimo da zamislimo želju, da li prođe ikome brzinom svetlosti kroz glavu “ko je nama ovo omogućio”?
Da se na dan rođendana svet vrti oko nas: odmah s vrata grljenje-pokloni-cmok-cmok-sve najbolje… bogovi na zemlji!
E, od njih je i počelo.
Torta za bogove
Za rođendansko slavlje možemo slobodno da zahvalimo Egipćanima.
Oni su na taj način obeležavali krunisanje faraona, ali u računicu nisu uzimali datum kad je dotični bio beba, već kad je prerastao u boga.
Bez obzira što je kontekst malčice drugačiji, ideja originalno pripada njima.
Međutim, za tortu i svećice su zaslužni Grci.
Oni su boginji lova, Artemidi, do hrama prinosili na poklon tortu sa upaljenim svećama, koja je namerno po okruglom obliku i sjaju trebalo da predstavlja mesec.
Pritom se verovalo da dim sveća može da prenese želje bogovima do neba, uključujući i glavnog Zevsa.
Tradicija se prenosila dalje, a gde su antičke civilizacije – tu je i Rim…
Torta za bogate
Kad kažemo “torta”, čisto da budemo svesni da je to u početku bio pre sladak hleb (prethodna dva pasusa daleko su od glazure)…
Rimljani su koliko-toliko unapredili proces, pa ubacili orašaste plodove, voće i dodatno sve zasladili medom.
Ali kod njih su se slavili isključivo rođendani muškaraca: lidera, verskih ličnosti i značajnih građana, a čak i u tom slučaju ne svaki – jedino 50. jubilarni!
Do 12. veka nije bilo ni „ž“ od ženskih, ma koji da je po redu…
Tek kad su smislili državne praznike za velikane, rođendani su postali običaj za ostale građane u krugu porodice, prijatelja, komšija… i one orašaste verzije.
Ali zato u 16. veku ta-da! Čokolada iz Španije stiže do Austrije i prvu pravu tortu nafilovali su Nemci. Sa sve jestivim cvetovima, bila je servirana samo na buržujskim stolovima (tačno da se čovek pojede).
Onda se desila Industrijska revolucija i napokon je većina mogla da kaže: cake my day!
Torta za sve
Sastojci, materijal i alati su postali jeftiniji, pa je krenula masovna proizvodnja.
Nemački imigranti su preneli tradiciju na ostale kulture u 18. veku, koja je napokon obuhvatala i Kinderfest – dečije žurke!
Taman što pomislimo “svaka čast strogim Nemcima, pionirima“, ali sledeća informacija bude kako su klinci morali da se strpe ceo dan da bi tu tortu uopšte pipnuli. Svećice su od jutra do mraka menjane čim dogore, jer su tek posle večere uzimali dah za želju! Od tad važi verovanje – ostvariće se ako se prećuti.
Zanimljive činjenice o rođendanskim tradicijama:
- Prema knjizi „The extraordinary origins of everyday things“ Čarsla Panatija, broj svećica na Kinderfest žurkama bio je uzrast deteta +1 dodatna za sreću/svetlost života
- Alisa Leven u svojoj „Cake: A Slice of History“ dodaje da su baš nemačke pekare prve počele da prodaju torte po porudžbini
- Fotografija deteta u Americi koje duva svećice izašla je u dečijem časopisu „St. Nicholas“, marta 1909.
- U celom svetu se dnevno napravi 50-100 miliona rođendanskih torti, a jedna od najvećih ikada bila je teška koliko i slon (6 tona)
- Za 100. rođendan Las Vegasa tortu širine skoro 16 metara nosilo je 600 volontera
- 1997. izvod iz matične knjige rođenih Pola Makartnija prodat je na aukciji za 84 hiljade i 146 dolara
- Šri Činmoj drži Ginisov rekord za najviše sveća na torti – 70.000 (iako je slavio 85.) na kraju ih je gasio protivpožarnim aparatom
- U Rusiji je obavezno ručno pisanje čestitki, jer klot „Srećan rođendan!“ je uvreda
- Parče torte predstavlja inače deo života koji delimo sa onima koji su uz nas proveli dobre i loše trenutke u 365 dana
- Melodija za pesmu „Happy birthday to you“ stara je 129, a tekst 110 godina
I ko šta radi, mi se radujemo rođendanima dok paralelno bežimo od godina. Kroz istoriju svako je prisvajao i dodavao šta je mislio da treba, za onu nemačku svećicu više – nismo baš sigurni, ali zato kanreki iz Japana, koji kod njih predstavlja drugo detinjstvo i nije loša fora!
Čim proslave 60. rođendan dobijaju priliku čistog lista. Čim, aha… ali to svako može za sebe da uradi kad se sledeći put ustremi na svećice – huu!
