Mnogi narodi su u davnim vremenima imali svoju izvornu verziju Deda Mraza pre nego što je opšteprihvaćeni fenomen pod imenom Santa Claus obuzeo srca i tradicije ljudi širom sveta. Bugarska ima svog “Dedu Koledu“, Slovenija ima “Božičeka“, Mađarska “Mikulaša” a Srbija “Božić Batu“. Svi su oni predstavljeni kao dobri starac, duge sede brade koji donosi deci poklone na dan svetog Nikole, uoči Božića, ili čak uoči Nove Godine.
Zanimljivo je to da, za razliku od ostatka Evrope i zapada, koji su lik svetog Nikole zamenili Deda Mrazom, pravoslavni narodi, a naročito Srbi, su zadržali lik ovog svetitelja i proslavljaju ga potpuno nezavisno od novogodišnjih praznika. Takođe, za razliku od svetskog Deda Mraza koji donosi deci poklone veče pred Božić, 24. decembra, u Srbiji Deda Mraz ostavlja poklone deci za Novu Godinu, i to onu međunarodnu po gregorijanskom kalendaru, a ne za pravoslavnu po julijanskom kalendaru. Ipak, u onim domovima gde se slavi i koje posećuje Božić Bata, on dolazi za Božić po julijanskom kalendaru, 7. januara, po čemu je i dobio ime.
U zbirci srpskih narodnih pesama Vuka S. Karadžića, pominju se i sledeće božićne pesme:
„Božić, Božić bata
Na oboja vrata,
Nosi kitu zlata
Da pozlati vrata
i oboja poboja.”
„Božić štapom bata,
nosi suva zlata
od vrata do vrata.”
Dolazak praznika je opisan glagolom bátati, što znači “udarati, lupati” pa tako Božić štapom báta (udara) i Božić báta (lupa) na vrata. Postepenim gubljenjem ovog glagola, narod je počeo povezivati glagolski oblik báta sa imenicom báta (brat odmila) i tako je nastalo ime Božić Bata.
Dakle, iako bi se po imenu moglo zaključiti da je Božić Bata neko dete ili mladić, to ipak nije bio slučaj. Božić Bata u početku nije predstavljao nikakvog darodavca niti osobu, već je to bio nagoveštaj da praznik Božić dolazi batom, tj. glasnim korakom, i sa sobom donosi sreću, radost i zdravlje. Tek je kasnije predstavljen kao dobrodušan dekica, obučen prema srpskoj kulturi – ogrnut kožnim gunjem, u čakširama, vunenim čarapama i opancima, sa šubarom na glavi i jutanjim džakom punim poklona na leđima. Najstariji član porodice bi se maskirao, i u rano jutro ulazio u kuću kucajući, pevajući i darivajući deci skromne poklone.
Do Drugog svetskog rata, našoj deci su poklone donosila dva starca – Sveti Nikola i Božić Bata. Tokom komunizma, država je suzbijala slavljenje Božića, pa se narod okrenuo proslavljanju Nove Godine čime je rasla popularnost univerzalnog Deda Mraza nauštrb hrišćanskog Božić Bate.
