Kad god ga vidimo, makar i u prodavnici u prolazu – on ima raširene ruke za zagrljaj.
Onaj iz detinjstva nam posluži ponekad umesto jastuka, a novi često kao poklon ili izjava ljubavi: roditeljske, prijateljske ili romantične…
Ali kako je uopšte nastao teddy bear? Od zamalo surove priče.
Tedi, ali Ruzvelt
U novembru 1902. tadašnji predsednik SAD, Teodor Tedi Ruzvelt, bio je pozvan u Misisipi da reši granični spor i dan provede u lovu.
Jedan izvor piše da nije bio naročito vešt sa puškom, drugi da tog dana jednostavno nije naišao na medveda… U svakom slučaju, da predsednik ne bi jedini ostao bez „trofeja“, drugi lovci su uhvatili mladunče crnog medveda, lupili ga po glavi i zavezali za drvo kako bi bio što lakša meta.
Glavni zaokret u situaciji desio se kada je Ruzvelt odbio da puca i to rečima da bi bilo nehumano na taj način ubiti bespomoćnu životinju. Novine su prenele vest, a politički karikaturista Kliford K. Beriman je za Washington Post nacrtao „Povlačenje crte u Misisipiju“.
Tedijev meda
Čim je Moris Mihtom, inače prodavac slatkiša iz Bruklina, video ovu karikaturu dobio je ideju!
Brzo je razradio šablon, njegova supruga Rouz isekla je materijal, popunila delove, stavila dugmad za cipele umesto očiju i zašila sve to u obliku mladunčeta medveda. Moris ga je u izlogu svoje radnje izložio 15. februara 1903. uz kopiju karikature i ceduljicu na kojoj je pisalo: „Teddy’s bear“.
Na njihovo iznenađenje, ne samo da su imali kupca, nego i porudžbine… a onda im je kroz glavu prošlo – šta ako time uvrede predsednika? Sastavljeno pismo i Tedijev meda već su bili na putu za Belu kuću, kao molba za korišćenje imena i kao poklon igračka za predsednikovu decu.
Čim je Ruzvelt dao odobrenje, plišani meda je ubačen u redovnu prodaju Mihtomove prodavnice, a onda je krenula opšta pomama kod dece i odraslih.
„Zglobni“ meda
S druge strane – u Nemačkoj i maltene istovremeno – u martu 1903. kompanija Štajf (Steiff) počinje da proizvodi plišane mede.
Pod nazivom Steiff Bar („Bar“ je nemačka reč za „medved“) rađen je po principu 55 PB (55 = visina medveda u centimetrima; P = pliš; B = beweglich, pokretni delovi tela) i debitovao je na Sajmu igračaka u Lajpcigu.
Sa porudžbinama, ali u zaostatku za Tedijevim medom.
I dalje je nerazjašnjeno koji je od njih dvojice prvi dobio ideju za plišanog medu: Moris Mihtom – po karikaturi ili Ričard Štajf – po nacrtu medveda iz zoo vrta, ali je internacionalni naziv “teddy bear” ostao, što govori o tome koji je bio popularniji.
Globalni meda
- Baš zbog te popularnosti, Ruzvelt i Republikanska partija usvojili su ga kao simbol na izborima 1904.
- Severnoamerički pedagog Simon Iton napisao je seriju knjiga „Ruzveltove mede“
- Polako počinje da preovlađuje izraz „teddy bear“ umesto „Teddy’s bear“, nakon štampanja u Playthings magazinu 1906.
- Kompozitor Džon Volter Braton napisao je instrumental „Piknik medvedića“ (The teddy bears picnic“) 1907, na šta je tekstopisac Džimi Kenedi dodao reči 1932.
- Plišani meda postaje nagrada i suvenir na šetalištima u primorskim odmaralištima, a ženski časopisi počinju da prikazuju oglase i uzorke za šivenje odeće za mede
- Knjiga „Vini Pu“ izašla je 1926, a 1975. Dizni objavljuje istoimeni animirani film
- Tokom 90-ih Mister Bin svuda sa sobom „vuče“ svog braon Tedija
- Tokom 2000-ih nastao je boom da se plišani meda od metar i po ili viši poklanja za rođendan, Dan zaljubljenih i sl.
Kad sumiramo, shvatimo da bismo plišanog medu imali sve i da je Ruzvelt onog dana u lovu doneo drugačiju odluku. Ali pošto nije, priča može da posluži i klincima za laku noć.
Ili kao PR argument gde od dve identične ideje uvek pobeđuje ona koja ima jači publicitet.
