Mačke su misteriozna bića. Od toga da nam često okreću i guraju svoju zadnjicu u našu facu, do toga da mjauču i traže hranu čak i kad nisu gladne. Da ne zaboravimo i njihovo blesavo ponašanje kada se nađu u blizini mačje trave. Japanski tim naučnika sproveo je istraživanje za koje bismo mogli reći da je jedno od najzabavnijih istraživanja ikada. I možda su konačno blizu odgovora na pitanje – šta je to toliko specijalno kod mačje trave?
Mnoge mačke pokazuju ponašanje slično opijenosti kada dođu u dodir sa mačjom travom (eng. catnip, lat. Nepeta cataria). Ipak, 1 od 3 mačke ne reaguje na hemikalije koje proizvodi mačja trava, pa je u tim slučajevima bolja opcija jedna druga bijka koja se zove srebrna loza (eng. silver vine, lat. Actinidia polygama). Kada dođu u kontakt sa nekom od ovih biljaka, mačke trljaju svoje lice o listove, ližu ih i grickaju, ili se valjaju po njoj ukoliko je biljka u suvom praškastom stanju. Efekti traju od 5 do 30 minuta, a najčešće se ispoljavaju u vidu pojačanog mjaukanja, balavljenja, zagledanosti u nešto neodređeno i generalno razigranosti, a ponekad može imati i opuštajuće sedativno dejstvo.
Mačja trava i srebrna loza ne izazivaju nikakva fizička ili neurološka oštećenja, kao što to mogu opojne supstance kod ljudi. A pošto je smešno i bez posledica, onda vlasnici mačaka pune igračkice svojih ljubimaca ovom travkom i oduševljavaju se smešnom ponašanju ovih krznenih zverki. Već neko vreme se zna da je mačja ljubav prema ovim biljkama urođena. U stvari, njihova reakcija na mačju travu je delimično genetska. Za većinu ljudi, mačja trava predstavlja samo zabavan način igranja sa kućnim ljubimcem, ali japanski naučnici su želeli da znaju više o tome.
U članku objavljenom u časopisu Science Advances 2021. godine, naučnici su natopili filter papir nepetalaktolom – hemikalijom izolovanom iz srebrne loze koja kod mačaka izaziva taj jedinstveni osećaj euforije i uzbuđenja. Kada su prineli papir mačkama, one su reagovale na skoro isti način kao što to rade u kontaktu sa mačjom travom i srebrnom lozom.
Istraživači su uspeli da pokažu da ovo jedinjenje direktno aktivira sistem nagrađivanja u mozgu mačaka. Što je samo početak – ali nam ipak govori šta se dešava u njihovim malim glavama.
Međutim, to nije bilo dovoljno. Istraživači su želeli da znaju zašto bi takvo ponašanje uopšte evoluiralo. Možda izgleda super slatko, ali ljupkost verovatno nije evoluciono gorivo koje je pokretalo ovu konkretnu adaptaciju. Mogli bismo da pretpostavimo da su ga ljudi selektivno “uneli” uzgajajući mačke jer smatraju da je smešno.
Ali nisu samo domaće mačke te koje vole mačju travu – poznato je da čak i velike mačke poput lavova uživaju u njoj. Veća je verovatnoća da ove biljke pružaju neku drugu prednost.
Kao polazna tačka za ovu hipotezu, istraživači su uzeli u obzir to što ljudi ponekad koriste srebrnu lozu kao repelent protiv komaraca. A pošto mačke vole da se valjaju u mačjoj travi i srebrnoj lozi, naučnici su posumljali da na taj način prenose nepetalaktol na svoje krzno. To bi značilo da mačkama ovo služi i kao ulaznica za La-La Land ali i način za odbranu od napasti koje sisaju krv. Dakle, win-win situacija.
Istraživači su prvo potvrdili da komarci izbegavaju i srebrnu lozu i prečišćeni nepetalaktol. Još jedno testiranje sa papirom natopljenim nepetalaktolom je potvrdilo da su, trljajući svoje lice o papir, mačke prenele nešto od jedinjenja na svoje krzno. Zatim su ih izložili gomili komaraca – definitivno najmanje zabavan deo ove studije. Srećom, potvrdili su da komarci ređe sleću na mačke koje imaju nepetalaktol u svom krznu. Ovo im je pružilo prilično jasan dokaz da osim same zabave, mačja trava i srebrna loza pružaju i korist u vidu zaštite od komaraca.
Međutim, potrebno je uraditi još istraživanja na ovu temu. Činjenica da postoji korist u nečemu ne dokazuje i da je reakcija nastala iz tog razloga. Sledeći korak su genetska istraživanja kako bismo saznali nešto više o genima koji su uključeni u sve ovo. To znači da će istraživači morati da obave još istraživanja na temu srebrne loze i mačje trave i efekta koje imaju na naše kućne ljubimce. Reklo bi se da imaju baš težak zadatak, zar ne?
