Dijamanti, najpoznatiji dragulji na svetu, nastali su pre više od tri milijarde godina duboko u Zemlji kao rezultat visokog pritiska i temperature. Za njihov dolazak na površinu zaslužne su erupcije vulkana. Prilikom erupcije, na putu do površine Zemlje, magma formira takozvane kimberlitne cevi i izbacuje kimberlitne stene koje mogu sadržati dijamante.
Sada znamo kako su nastali dijamanti i kako su “došli” do površine Zemlje, ali kako je uopšte pošlo čoveku za rukom da iskopa dijamante?
Kada se pronađu kimberlitne cevi koje su izbacile dijamante iz utrobe zemlje na površinu, radi se procena da li je isplativo kopati na tom mestu. Zatim se postavlja konstrukcija koja služi za iskopavanje dijamanata iz tih “cevi”. Kada se iskopa stena sa dijamantima odnosi se u postrojenje gde se ruda obrađuje, odnosno gde se izdvajaju sirovi dijamanti.
Drobljenjem se smanjuju velike grudve stene na manje komade kako bi se oslobodili dijamanti. Ovo drobljenje se vrši u fazama kako bi se nežno oslobodili dijamanti iz stene i dobila veličina grudvi manja od 25 mm koja se dalje obrađuje.
Nakon svake faze drobljenja, proverava se veličina rude pomoću vibracionih sita, a pošto je ruda već mokra, koristi se metoda mokrog prosejavanja.
Sledeći korak je čišćenje – razbijaju se i spiraju grudvice gline prisutne u rudi. Zatim se ponovo vrši mokro prosejavanje kako bi se uklonio i najsitniji neželjeni materijal.
Kada se izdvojeni dijamanti očiste od drugih materijala sledeći korak je sortiranje dijamanata prema kvalitetu, boji, veličini i drugim standardima. Zatim se sirovi dijamanti prodaju i tek tada se obrađuju – bruse i poliraju.
Postoji i još jedan način da se iskopaju dijamanti – vađenjem ruda iz sekundarnih depozita. Pod dejstvom erozije, dijamant bi sa kimberlitnog kamenja dospevao u vodene tokove, a podzemne vode, reke i potoci bi stvorili nanose u kojima se nalaze dijamanti. Oni mogu biti na obalama reka, plažama, a u nekim slučajevima i daleko od obale. Ovi dijamanti se mogu kopati buldožerima nakon skretanja ili isušivanja rečnog toka, ili čak prosejavanjem rečnog mulja što je znatno duži proces. Ovakva vrsta rudarenja naziva se aluvijalno rudarenje.
Kako su napravljeni dijamanti koje možemo videti na nakitu?
Nakon što su dijamanti izvađeni iz zemlje, oprani i očišćeni, spremni su za obrađivanje. Sirovi dijamanti ne izgledaju kao oni koje viđamo u zlatarama, već su njih napravili stručnjaci uz pomoć posebnih alata i metoda obrade dijamanata. Koraci koji se primenjuju za obradu dijamanata su planiranje, cepanje, brušenje, poliranje i na kraju provera.
- Planiranje iziskuje najviše vremena, jer se tada određuje vrednost dijamanta i njegov finalni izgled. Za oblik dijamanta se koristi poseban kompjuterski softver i 3D modeliranje.
- Za cepanje ili razdvajanje sirovog dijamanta koristi se laser. Komad dijamanta se razdvaja na manje delove.
- Brušenjem se formiraju glatke, reflektujuće površine dijamanta. Kako je dijamant najtvrđi materijal na svetu za njegovo brušenje se koristi drugi dijamant.
- Poliranje je završni korak obrade.
Nakon obrade dijamanta na red dolazi provera. Nju vrši inspekcija, sačinjena od stručnjaka koji proveravaju da li su ispunjeni svi standardi kvaliteta. Ako dijamant ne prođe proveru kvaliteta vraća se na dodatno poliranje i doterivanje.
Kako se prave veštački sintetički dijamanti?
Pored dijamanata koji su nastali prirodnim putem, postoje i sintetički dijamanti koji su kreirani u laboratoriji. Pravljenje ovih dijamanata je počelo još četrdesetih godina prošlog veka.
Prirodni dijamanti jesu prelepi i posebni, što zbog načina nastanka, što zbog samog izgleda na nakitu, ali cena njihovih iskopavanja je velika. Da bi se iz kimberlitnih cevi izvadili dijamanti potrebno je iskopati mnogo zemlje, a za mašine koje iskopavaju koristi se dizel gorivo. Sve ovo zagađuje životnu sredinu – vodu, zemlju i vazduh. Zato su naučnici smislili jeftin, etički i ekološki prihvatljiv način da se naprave dijamanti.
Dijamanti se mogu praviti na više načina, a sam taj proces se stalno unapređuje. Proces pravljenja počinje malim parčetom dijamanta koji se stavlja u mašinu zajedno sa ugljenikom i zajedno se izlažu visokoj temperaturi i velikom pritsku, kako bi se stvorili uslovi kao u unutrašnjosti Zemlje. Dijamanti koji ovako nastaju imaju isti hemijski sastav i ostale karakteristike, ali su jeftiniji od prirodnih. Brzina kreiranja dijamanta zavisi od metode i od krajnje veličine pa se tako već za nekoliko nedelja može dobiti gotov proizvod.
Metoda visoke temperature i visokog pritiska (HPHT – High Pressure High Temperature) je originalna metoda stvaranja dijamanata u laboratoriji, predstavljena 1950-ih godina. Osim samog pravljenja dijamanata, HPHT proces se takođe može koristiti za poboljšanje boje dijamanata kako bi postali bezbojni, ružičasti, zeleni, plavi ili žuti.
Sinteza dijamanata pri hemijskom deponovanju pare (CVD – Chemical Vapour Deposition) je osmišljena 1980-ih godina, što je čini novijom od HPHT metode i koristi manji pritisak kao i manje mašine.
HPHT dijamanti su u obliku kuboktaedra, dok su CVD dijamanti u obliku kocke.
Dijamanti u brojkama:
- Karat je merna jedinica za izražavanje mase dragog kamena i ekvivalent je težini od 0.2 grama.
- Svake godine se iskopa više od milion karata dijamanata.
- Cena dragog kamena eksponencijalno raste s težinom – što je dijamant teži, to je teže pronaći ga u prirodi, pa je i cena po karatu viša.
- Nakit sa veštačkim dijamantima je jeftiniji i do 40%.
- Da bi se prepoznao veštački dijamant u odnosu na prirodni, potrebno je opsežno testiranje uz pomoć specijalne opreme.
- Prema Mosovoj skali tvrdoće, dijamant je najtvrđi mineral i može se ogrebati dijamant samo drugim dijamantom.
- 80% dijamanata se koristi u industrijske svrhe kao što su vrhovi za bušilice, sečiva i brusilice.
- U proseku se iskopa oko 250 tona zemlje da bi se proizveo jedan jednokaratni dijamant.
- Samo oko 30% dijamanata koji se iskopaju širom sveta ima status dragog kamenja.
- Pre 18. veka, većina svetskih dijamanata pronađena je u Indiji.
- U 2014. godini, Rusija je imala najveću proizvodnju dijamanata.
- Sjedinjene Američke Države su najveće svetsko tržište dijamanata.
