Krvni pritisak je sila kojom cirkulišuća krv deluje na zid krvnog suda, pa tako razlikujemo sistolni (gornji) pritisak, kao silu kojom krv deluje tokom kontrahovanja srčanog mišića, i dijastolni (donji) pritisak, kao silu kojom krv deluje tokom relaksiranja srčanog mišića.
Za merenje krvnog pritiska mogu se koristiti živin manometar, konvencionalni (aneroidni) manometar ili digitalni merač.
Podeljena su mišljenja oko toga koja vrsta merača daje preciznije rezultate. Ipak za svaki od njih važe ista pravila oko pripreme koju je neophodno izvršiti pre samog merenja:
- potrebno je da prođe bar pola sata od poslednjeg obroka, konzumiranja nikotina i kofeinskih napitaka ili vežbanja,
- merenje se najčešće vrši u sedećem položaju (u određenim slučajevima može i u ležećem ili stojećem položaju), tako što se “pacijent” udobno nasloni na stolicu, stopala drži ravno na podu, ruku postavi ispred ili pored sebe na čvrstu površinu tako da lakat bude u visini srca sa dlanom okrenutim nagore,
- merenje se vrši na levoj ruci jer se na njoj brže primećuju oscilacije ukoliko se krvni pritisak meri nekoliko puta zaredom, mada se ponekad može vršiti i na desnoj ruci radi upoređivanja i provere,
- tokom merenja osoba kojoj se meri pritisak treba da sedi mirno i ne priča,
- poželjno je nositi široku odeću, majicu sa kratkim rukavima ili neku majicu sa rukavima koji neće prekinuti cirkulaciju kada se podvrnu.
Merenje pritiska konvencionalnim aparatom
- Manžetnu postaviti na golu kožu leve nadlaktice, na oko 2-3 santimetra iznad jame na unutrašnjoj strani lakta, i paziti da ne bude previše zategnuta.
- Stetoskop postaviti na jamu, tako da jedan deo stetoskopa bude ispod manžetne a drugi deo stetoskopa ostaje slobodan.
- Slušalice stetoskopa staviti u uši i uz pomoć pumpice napumpati pritisak u manžetni do 180.
- Polako ispuštati vazduh uz pomoć točkića na pumpici, osluškivati i pratiti kazaljku.
- Brojka na kojoj se nalazi kazaljka u trenutku kada se čuji prvi otkucaj srca je vrednost sistolnog (gornjeg) pritiska, dok brojka na kojoj se nalazi kazaljka u trenutku kada se čuje poslednji otkucaj srca je vrednost dijastolnog (donjeg) pritiska.
Merenje pritiska digitalnim aparatom je jednostavnije i ne zahteva osluškivanje otkucaja srca uz pomoć stetoskopa.
- Manžetna se postavlja oko nadlaktice na isti način, na oko 2-3 santimetra iznad jame na unutrašnjoj strani lakta.
- Pritiskom na dugme, aparat će automatski naduvati manžetnu, a zatim postepeno ispustiti vazduh iz nje.
- Izmerene vrednosti će se prikazati na ekranu aparata.
Postoje i digitalni merači koji se, umesto na nadlakticu, postavljaju na zglob ruke. Način merenja je identičan kao i prethodni – ruka je savijena u laktu, oslonjena na čvrstu površinu, aparat sa manžetnom se postavlja oko zgloba ruke; pritiskom na dugme, aparat će naduvati a zatim izduvati manžetnu oko ruke i ispisati izmerene vrednosti.
Digitalni aparati istovremeno mere i prikazuju puls.
Prema važećim zvaničnim stavovima kardioloških institiucija vrednost optimalnog pritiska je 120/80 mmHg, mada se i vrednosti do 140/90 mmHG smatraju prihvatljivim.
Vrednosti ispod 80/60 mmHg su pokazatelj niskog, dok su vrednosti preko 180/120 mmHg pokazatelj veoma visokog pritiska.
