Cafe noir, black coffee, crna kafa, arapska kafa, turska kafa, grčka kafa, domaća kafa… Čini se da svaka zemlja ima svoj naziv za ovaj čudesni crni napitak i to ne treba da nas čudi, jer svaka od njih polaže pravo na nešto što je u velikoj meri deo njihove kulture.
Najraniji verodostojni dokazi o ispijanju kafe ovako kako to danas radimo, datiraju iz 15. veka sa prostora Saudijske Arabije, a već u 16. veku kafa se proširila u Evropu i stigla na Balkan.
Arapska kafa je poznati kulturni simbol širom Bliskog Istoka i Severne Afrike. Mnogi pretpostavljaju da je ono što arapsku kafu razlikuje od kafe koja se konzumira drugde u svetu – vrsta zrna, ali to nije slučaj. Iako se koristi isto zrno Arabica kafe, različiti načini pripreme i dodati ukusi su ti koji ovaj napitak čine jedinstvenim.
U različitim regijama Arapskog poluostrva, Arapska kafa se kuva uz dodatak začina, kao što su kardamom, šafran, karanfilić ili cimet.
Postupak pripreme:
- Sipati vodu i šećer (po želji) u džezvu i na umerenoj vatri zagrejati do ključanja;
- Dodati mlevenu kafu i kardamom (ili neki drugi začin);
- Vratiti džezvu da napitak proključa;
- Kada zapeni, na kratko sklonite napitak sa vatre, puštajući penu da se slegne. Ponovite ovaj korak makar još jednom da biste postigli pravu teksturu pene;
- Penu podjednako razdeliti na pripremljene šoljice, a zatim ih napuniti ostatkom kafe pazeći da se pena ne poremeti.
Turska kafa se kuva na gotovo identičan način, ali se preskače dodavanje začina. Još jedna bitna stvar kod spremanja kafe na ovaj način je ta što se šećer nikad ne dodaje naknadno u skuvan napitak, već se dodaje na početku tako da se polako topi dok se voda zagreva.
Grčka kafa je zapravo drugi naziv za tursku kafu i priprema se na isti način. Naime, 1974. godine, Turska je napala Kipar i time zaoštrila Tursko-Grčke odnose što je rezultiralo promenom naziva popularnog napitka.
Bosanska kafa možda ima najzanimljiviji proces pripreme i ispijanja.
Voda (bez kafe i šećera) se zagreje do ključanja, a zatim mali deo vode izdvoji u fildžan (šoljicu). Doda se mlevena kafa, promeša, vrati na ringlu da proključa i kada se stvori tamna pena kafa je gotova. Zatim se izdvojeni deo vode polako sipa nazad u kafu, pomažući mrvicama kafe da se natalože na dnu džezve. Nakon što kafa malo odstoji, služi se na posebnom poslužavniku, na kom se pored džezve i fildžana, nalazi i šećerluk sa kockama šećera, ili ratluk. Kafa se sipa u šoljicu, kocka šećera se umoči u kafu, a zatim stavi u usta i otpije gutljaj kafe.
Domaća (srpska) kafa je nama verovatno najpoznatiji izraz i način kuvanja kafe.
1,5 kašičica kafe po šoljici i šećer prema ukusu je mera kojom većina nas sprema kafu.
Postupak pripreme je najsličniji turskom, uz izostavljanje višestrukog dokuvavanja zarad veće i bolje pene.
Još jedan, noviji, savremeniji način pripreme crne kafe podrazumeva da se u šolju sipa mlevena kafa (šećer po želji) a zatim se prelije proključalom vodom, kratko promeša i ostavi malo da odstoji pre pijenja. Ovakva priprema kafe je idealna za one koji nemaju mnogo vremena kako za pripremu tako i za uživanje u samom ispijanju kafe.
Saveti:
- Svežu kafu čuvati u hladnoj, suvoj, hermetički zatvorenoj posudi, dalje od sunčeve svetlosti. Kafa se ne kvari kao ostale namirnice, ali vremenom gubi kvalitet i bogat ukus;
- Mlevena kafa brže gubi ukus. Kupi kafu u celom zrnu i samelji neposredno pre kuvanja;
- Isprobaj druga zrna. Arabica je najrasprostranjenija i ima slađi ukus, dok Robusta sadrži više kofeina i ima jači i gorčiji ukus;
- Dodaj mrvicu soli. Baš kao što se tokom pripreme kolača dodaje kašičica soli da istakne ukus slatkih sastojaka, isto tako, malo soli može ublažiti gorčinu kafe i pojačati užitak ispijanja šoljice crne kafe.
Kako ti kuvaš kafu?
