Nova svetska dešavanja i stalna poskupljenja mnoge od nas teraju da promenimo ustaljene navike i razmislimo o načinima uštede.
Spremanje obroka kod kuće umesto naručivanja iz lokalnog restorana, druženje sa prijateljima u okviru doma i izbegavanje preskupih kafa i pića u kafićima, plaćanje mesečnih računa na vreme kako bi se izbegle kamate, šetnja i korišćenje bicikla ili javnog prevoza umesto sopstvenog automobila, itd… Ali šta ako nekih stvari ne možemo da se odreknemo? Šta ako nam automobil zaista predstavlja potrebu a ne samo luksuz? Da li ipak možemo nekako uštedeti na gorivu koje je iz dana u dan sve skuplje, i kako?
Vozite samo kad je neophodno
Naravno, najjednostavniji način uštede na gorivu je uopšte ne voziti auto. Ali kada to nije opcija onda treba razmisliti i isplanirati obaveze tako da u jednom “putovanju” obavimo što više stavki.
Kada parkiramo auto na nekoliko sati, motor se hladi i pri ponovnom pokretanju troši više dok se ne zagreje. Kombinovanjem i spajanjem vožnji sačuvaćemo gorivo, ali i vreme i živce.
Stil vožnje
Agresivni stil vožnje, odnosno nagla ubrzavanja i kočenja, mogu da povećaju potrošnju goriva i do 40%. Osim uštede u potrošnji goriva, ujednačena mirna vožnja takođe čuva motor, kočnice, kvačilo, pneumatike i sistem vešanja.
Da bi se izbeglo iznenadno kočenje, nepotrebno zaustavljanje i ponovno ubrzavanje, trebalo bi voziti sporije i držati veću distancu u odnosu na ostala vozila. U gradskoj vožnji, to baš i nije izvodljivo jer bi nas u tom slučaju sva ostala vozila preticala, a mi bismo svakako morali ponovo da usporimo kako bismo napravili dovoljnu distancu i tako u nedogled. Trebalo bi nam mnogo više vremena da stignemo na krajnju destinaciju vozeći na ovaj način, pa se ovaj savet preporučuje za otvorene puteve.
Sistem za kontrolu brzine – “cruise control”
Tempomat kontroliše brzinu automobila tako što uz pomoć senzora podešava poziciju gasa. Ovime se omogućava da automobil ide konstantnom brzinom, čime se smanjuje količina posla koju obavlja motor i samim tim smanjuje i potrošnja. Dugi otvoreni pravci bez većih uzbrdica su idealni za korišćenje ove opcije.
Brzina vožnje
Prema nekim istraživanjima, vožnja pri brzinama od 50 do 90 km/h na otvorenom putu je najoptimalnija. Vožnja brzinom od 100 km/h povećava potrošnju za 15%, dok se pri brzini od 110 km/h potrošnja povećava za 25%. Razlog tome je što sa povećanjem brzine raste i otpor vazduha.
Međutim, ukoliko biste pomislili da sporijom vožnjom štedimo još više – prevarili biste se. Vozeći sporije od 50 km/h, motor bi morao da pređe u niži stepen prenosa i time trošio više goriva.
Vožnja u najvišoj brzini
Ovo ne znači da treba voziti “100 na sat” gde god da krenemo! Naprotiv, brzinu uvek treba prilagoditi stanju i uslovima puteva, a kad god je to moguće prebaciti auto u viši stepen prenosa jer tako motor pravi manje obrtaja u minuti i smanjuje potrošnju goriva.
Vožnja 60 km/h u trećoj brzini troši 25% više goriva nego što bi u šestoj brzini. Optimalni srednji broj obrtaja kod benzinaca je 3.500 o/min, a kod dizelaša 2.000 o/min.
Start-stop sistem
Noviji automobili imaju ugrađen sistem koji automatski isključuje motor kada se vozilo zaustavi i izbaci menjač iz brzine, odnosno startuje motor čim se pritisne kvačilo i menjač ubaci u prvu brzinu.
Iako se inače najmanje goriva troši prilikom stajanja u mestu, ovaj sistem uspeva da uštedi 2-3%.
Stajanje i čekanje
U slučaju da automobil ne poseduje start-stop sistem, savetuje se ručno zaustavljanje rada motora kad stojimo u mestu (na semaforu, parkingu, itd.) ili čekamo nekog duže od minut. Osim uštede, doprinećemo i smanjenju zagađenja životne sredine.
Saobraćajne gužve i izbor rute
Najkraći put nije uvek i najbolji put. Ukoliko je jedna ruta kraća ali uključuje brojne znake za zaustavljanje, semafore i uspone, auto bi mogao da troši više nego na dužoj ruti sa manje zaustavljanja.
Jutarnji i poslepodnevni saobraćajni špicevi su naročito naporni i dovode do povećanog opterećenja motora, vešanja i menjača. Odlazak na posao nešto ranije i povratak s posla malo kasnije, kao i promena rute kako bi se izbegle veće gužve mogu takođe uticati na potrošnju goriva.
Deljenje prevoza
Nastalo u Americi kao način racionalizacije tokom Drugog svetskog rata, deljenje prevoza (eng. “carpooling”) podrazumeva da jednim automobilom putuje više osoba čime se smanjuje potreba svih putnika da voze do iste ili približne lokacije. Dogovor sa prijatejima ili kolegama oko vožnje naizmeničnim danima štedi novac svim uključenim stranama.
Smanjenje težine
Što je veća težina, to je potrebno više snage za pokretanje vozila. Proizvođači automobila teže da smanje težinu samog vozila birajući aluminijum i plastiku umesto čelika. Međutim, ukoliko vozilo tretiramo kao pokretno skladište i u njemu držimo nepotrebne teške stvari, povećaćemo potrošnju.
Neke procene kažu da svakih dodatnih 50 kg povećava potrošnju za 2%, odnosno, da dodatnih 10 kg prtljaga povećava potrošnju za 0.1 litar na pređenih 100 km.
Primera radi, krovni nosač povećava potrošnju za 16% pri brzini od 120 km/h, dok krovni kofer pri istoj brzini povećava potrošnju za 39%.
To ipak ne znači da ćemo izbaciti sve što nađemo u automobilu.
Prazan krovni kofer, krovni nosač ili nosač za bicikl – DA, izbaciti ukoliko se ne koristi!
Rezervni točak, paket za prvu pomoć, aparat za gašenje požara – NE, uvek držati u vozilu!
Otpor vazduha
Još jedna prilika da uštedimo jeste kada se na otvorenom putu nađemo iza nekog autobusa ili kamiona. Ukoliko nismo u žurbi, možemo voziti iza, na bezbednoj distanci i prepustiti većem vozilu ispred nas da svojom masom seče vetar i tako nam smanji otpor vazduha.
Zatvoreni prozori takođe smanjuju otpor vazduha i doprinose štednji.
Klima uređaj i otvoreni prozori
Iako je nezamislivo leti voziti po vrelom gradskom betonu bez upotrebe klime, treba imati u vidu da klima uređaj može povećati potrošnju do 30%.
S obzirom na to da klima utiče na povećanje potrošnje, logično je pomisliti da ćemo otvaranjem prozora rešiti problem. Hoćemo, ali ne baš uvek. Otvoreni prozori su okej kada želimo da se rashladimo tokom gradske vožnje, mada, značajno narušavaju aerodinamiku vozila pri velikim brzinama (preko 50 km/h).
To ne znači da treba da se kuvamo u zatvorenom automobilu na 40 stepeni. U nekim slučajevima će pomoći ukoliko otvorimo jedan ili dva prozora za par santimetara (aerodinamika je sačuvana a mi imamo dovoljno svežeg vazduha), ili možemo uključiti ventilaciju bez klime.
Grejanje automobila
Ranije su se automobili grejali po 15 minuta, što sam motor, što unutrašnjost kabine. Danas za tim nema potrebe. Stručnjaci savetuju da krenemo već posle 30 sekundi (najviše minut u zimskim uslovima). Na ovaj način štedimo gorivo i ne iritiramo komšije.
Takođe, motor se greje vožnjom a ne “turiranjem”.
Pritisak u pneumaticima
Izduvane gume povećavaju otpor obrta usled čega motor troši više goriva na održavanje brzine. S druge strane, previše naduvane gume se prekomerno i neravnomerno habaju.
Preporuka je mesečno proveravanje pritiska u pneumaticima prema smernicama proizvođača za svaki model.
Redovno servisiranje
Pri lošem održavanju, između delova motora se može nakupiti prljavština i korozija što otežava rad motora. Redovno servisiranje pomaže u održavanju efikasnosti rada motora.
Odlazak kod automehaničara jednom godišnje i provera stanja i zamena svećica, ulja, filtera za ulje i vazduh povećavaju ekonomičnost automobila, smanjuju potrošnju i povećavaju vek trajanja vozila.
Kao što smo primetili, mnoge stvari mogu dvojako uticati na potrošnju. Otvoren prozor smanjuje potrošnju u jednim uslovima, dok je u drugim povećava. Previše spora vožnja može imati isti negativan efekat kao i previše brza. Dužina odstojanja u odnosu na druga vozila – takođe. Možemo zaključiti da i ovde važi ono pravilo “zlatne sredine”.
Poznavanje svog automobila (jer se ne ponašaju svi automobili isto u određenim uslovima), redovno održavanje vozila i umerenost u toku vožnje su ključ za kontrolu potrošnje i optimalan ugođaj.
Ispostavlja se da je vozač koji upravlja vozilom veoma bitan činilac ove jednačine. Da li to onda znači da se potpunom ili delimičnom eliminacijom ljudskog faktora mogu postići bolji rezultati? Kakva je razlika u potrošnji između automobila sa automatskim i manuelnim menjačem? Kakvu potrošnju imaju automobili kojima upravlja autopilot? Više o tome neki drugi put…
