Mesec je prirodni satelit naše planete i ujedno nama najbliže nebesko telo. Nastao je prilikom sudaranja kometa u svemiru pre oko 4,5 milijarde godina. Udaljen je 384.400 km od Zemlje, ali njegov uticaj svakodnevno osećamo. Bar dva puta godišnje se dogodi pomračenje meseca, kada Zemljina senka delimično ili potpuno sakrije Mesec, i sigurno nam je makar jednom palo na um pitanje – šta bi se desilo ako bi Mesec odjednom nestao?
Da bismo stvorili sliku života na Zemlji u slučaju nestanka Meseca, potrebno je da znamo kako je Mesec uticao (i utiče) na formiranje života na našoj planeti. Iako je Mesec danas daleko od Zemlje nekada nije bilo tako. Pre tri milijarde godina, Mesec je bio udaljen svega tridesetak hiljada kilometara od nas. Tada se Zemlja brže okretala oko svoje ose i dan je bio mnogo kraći. Rotaciju Zemlje je usporavao Mesec pomoću plime i oseke jer on „vuče“ okeane po dnu i to trenje deluje kao kočnica na Zemlju. Mesec se ujedno i udaljavao od Zemlje, te je dan postajao sve duži, pa tako danas imamo dan koji traje 24 sata. A sada da razmotrimo kako bi njegov nestanak uticao na Zemlju i živi svet na njoj.
Već znamo da na plimu i oseku utiče Mesec. Kada bi on nestao to bi, osim na plimu i oseku, uticalo i na gravitaciju. Voda bi se drugačije kretala – pratila bi Sunce pa bi u tom slučaju plime bile veoma visoke. Zemljotresi i vulkanske erupcije bi bile uobičajene pojave. Mesec deluje na Zemlju tako što joj omogućava ujednačeno i stabilno kretanje. Njegovim nestankom promenio bi se nagib Zemlje i putanja Zemljine ose. Dakle, sadašnja putanja kojom Zemlja kruži je od 22 do 25 stepeni, a sa nestankom Meseca bi bila od 0 do 85 stepeni. To bi uticalo na klimatske promene i godišnja doba bi trajala mnogo duže. Na jednom delu planete bi trajala maltene večna zima sa izuzetno niskim temperaturama, dok bi na drugom delu bile užasno visoke temperature koje bi dovele do presušivanja vode.
Životinje bi bile zbunjene, pogotovo one koje su aktivne noću. Mesec reflektuje samo 3% do 12% sunčeve svetlosti, ali to je dovoljno da noću bude delimično vidljivo. Bez Meseca na nebu bilo bi mračnije čak i nego što je za vreme mladog Meseca i mnoge noćne životinje, kao što su sove i lavovi, bi bile zbunjene. Neke vrste bi izumrle prilično brzo jer ne bi mogle da ulove plen. Ali, bilo bi i pobednika. Glodari imaju tendenciju da se skrivaju na mesečini, tako da bi njima zapravo prijao svet bez Meseca.
Mesečevu svetlost za orijentaciju koriste moljci, kao i tek izlegle kornjače kako bi pronašle put do okeana. Oni bi usled nestanka Meseca bili potpuno izgubljeni i određen broj jedinki bi se smanjio. Stanovnici mora poput rakova, dagnji, morskih zvezda i puževa u velikoj meri se oslanjaju na plimu za svoj opstanak. Na primer, ribe srebrni grunioni koriste plimu i Mesec kako bi došli na obalu da se mreste i legu jaja. Dakle, reprodukcija nekih životinja zavisi od Meseca pa bi njegov nestanak uticao i na brojnost cele populacije određenih vrsta. I drugi živi svet bi osetio posledice i bilo bi potrebno da prođu hiljade godina kako bi se prilagodili novim uslovima života.
Zemlja i Mesec su oduvek najbolji prijatelji i gotovo je nemoguće zamisliti da jednog dana Mesec jednostavno nestane. Njegov nestanak i promene koje bi se desile deluju zastrašujuće, ali ove promene bi se postepeno dešavale. Naučnici procenjuju da bi trebalo da prođe milion godina kako bi došlo do pomenutih promena.
Prema jednoj proceni Instituta za planetarne nauke, Mesec će nastaviti da se udaljava od Zemlje, i za 50 milijardi godina bi dostigao vrhunac udaljenosti. Tada bi lunarna orbita trajala 47 dana, isto koliko bi trajala i jedna Zemljina rotacija, odnosno dan na Zemlji, a Mesec više ne bi imao uticaj na plimu i oseku. Zemlja bi, međutim zadržala efekte plime i oseke zbog Sunca i preokrenula efekat privlačeći Mesec k sebi. Nakon novih 50 milijardi godina, Mesec bi se toliko približio da bi ga Zemljina gravitacija rastrgnula na komadiće formirajući prsten nalik Jupiterovom.
Pošto se predviđa da će se Sunce ugasiti za 5 milijardi godina, možemo zaboraviti na scenario da Mesec ode od nas ili potpuno nestane jer će pre svega toga Sunce uništiti i nas i naš satelit. Zvuči “olakšavajuće”, zar ne?
