Aktivni ugalj je crni prah bez mirisa i ukusa koji se od davnina koristi za lečenje raznih bolesti. Danas se najčešće koristi u medicinskim ustanovama za lečenje predoziranja lekovima ili u hitnim slučajevima kao lek protiv otrova, odnosno nakon gutanja štetnih hemikalija.
Možemo ga naći u obliku suplemenata i praha, ali i kao jedan od sastojaka u raznim prehrambenim proizvodima i kozmetičkim preparatima za ličnu negu. Iako možda izgleda slično, nikako ga ne treba poistovetiti sa briketima drvenog uglja koji koristimo u roštilju.
Šta znači kada je ugalj “aktivan” i da li je zaista tako zdrav i moćan kao što svi pričaju? Hajde da krenemo od početka…
Šta je tačno aktivni ugalj?
Pravi se od prirodnih sastojaka kao što su ugalj, drvo, kokosove ljuske ili drvena pulpa i melje se u prah. Grejanjem do veoma visoke temperature, menja se struktura zbog čega prah dobija veću površinu, postaje porozniji, i time se ugalj „aktivira“. Ova nova svojstva omogućavaju aktivnom uglju da sakuplja toksine, hemikalije i druge neželjene materijale, poput neprijatnih mirisa stopala i mirisa u frižideru.
Aktivni ugalj je vrsta uglja koji se obrađuje da bi postao porozniji.
Dakle, tretiranjem drvenog uglja toplotom i kiseonikom, ili određenim bazama i kiselinama, dolazi do hemijskih reakcija koje preuređuju atome ugljenika tako da formiraju mnogo sićušnih pora. Ovo omogućava aktivnom uglju da svojim porama “uhvati” određene molekule, kroz proces koji se zove adsorpcija.
Da ne bude zabune, nije u pitanju apsorpcija, odnosno upijanje supstanci i materija čitavom masom druge materije, kao što se voda “zarobi” u krpu.
Adsorpcija je sposobnost čvrstog tela da za svoju površinu veže gas, paru ili tečnost.
Kako aktivni ugalj funkcioniše?
Molekuli se vezuju zbog Van der Valsovih veza, slabe privlačne sile između nenaelektrisanih molekula.
U zavisnosti od toga gde se nalaze elektroni, jedna strana molekula može biti više odnosno manje naelektrisana od druge – čak i ako molekul nema ukupni naboj.
Zatim, kada molekul prođe kroz sićušne pore u aktivnom uglju, ta veoma slaba naelektrisanja drže molekul uz ugljenik zahvaljujući Van der Valsovim vezama.
Aktivni ugalj je dobar u zadržavanju molekula koji sadrže ugljenik (koja je prisutna kod većine otrova), jer su takvi molekuli obično dovoljno veliki i imaju dovoljno elektrona da kreiraju jače Van der Valsove veze. Može čak apsorbovati i druge molekule, kao što je jod.
Ukoliko ga konzumiramo na vreme, aktivni ugalj može “zarobiti” neke od toksina i sprečiti naše telo da ih apsorbuje. Pošto aktivni ugalj ima tako veliku površinu, postoji mnogo mesta za “vezivanje” molekula otrova, i na taj način ugalj bezopasno prolazi kroz digestivni trakt. Ipak, aktivni ugalj nije lek za sve. Ukoliko benzin dospe u naše telo, aktivni ugalj ne može ukloniti kiseline, gvožđe, litijum, alkohol, alkalije ili toksine iz benzina u našem telu.
Za šta se koristi aktivni ugalj?
Razne reklame na televiziji i društvenim mrežama nas navode da pomislimo da je aktivni ugalj nekakav čudotvorni prah. Skoro kao vilinska prašina, samo u stvarnom svetu.
Mnoge naučne studije su pokazale da aktivni ugalj eliminiše neke otrove kod ljudi i uništava toksine u postrojenju za prečišćavanje vode, tako da nema sumnje da ima efekta u takvim situacijama.
Neki ljudi tvrde da su im zubi belji nakon korišćenja paste za zube sa aktivnim ugljem, da im nestaju akne sa lica nakon korišćenja krema i sredstava za umivanje koja sadrže aktivni ugalj, zatim da im pomaže kod smanjivanja holesterola i poboljšanja bubrežne funkcije, lečenja mamurluka, smanjivanja gasova, nadimanja i dijareje, kao i čišćenju misterioznih toksina koji se navodno sakupljaju u našem telu tokom normalnog života.
Ipak, možda bi trebalo zapitati se koliko od ovih tvrdnji podržava nauka.
Aktivni ugalj može lečiti trovanje, predoziranje lekovima i stanje koje se zove trimetilaminurija (TMAU) poznatijeg i kao sindrom ribljeg mirisa.
Dok neka istraživanja pokazuju da aktivni ugalj može pomoći kod gasova i probavne smetnje, druge studije se ne slažu. Čini se da mešavina uglja i simetikona pomaže pri ublažavanju bolova, gasova i nadimanja, ali treba biti oprezan jer aktivni ugalj može izazvati povraćanje i dodatnu iritaciju želuca.
Ukoliko se koristi samo kratko vreme, aktivni ugalj je verovatno bezbedan za većinu ljudi, međutim, postoje i neki mogući neželjeni efekti kao što je zatvor, a u retkim slučajevima može izazvati i dehidrataciju. Takođe može smanjiti mogućnost apsorpcije nekih lekova, pa je neophodna konsultacija sa lekarom pre upotrebe.
Postoje i neke naznake da može pomoći u smanjenju nivoa holesterola, mada je za to potrebno više naučnog istraživanja.
Aktivni ugalj se generalno smatra bezbednim, ali može izazvati neprijatne neželjene efekte kao što je povraćanje. Takođe može ometati efekat nekih lekova pa treba biti pažljiv prilikom upotrebe.
Videli smo da je aktivni ugalj uglavnom bezbedan za konzumiranje i može biti odličan za neke stvari… ali ne treba očekivati bilo kakve čudesne zdravstvene koristi od ovog crnog praha.
Burger u crnoj lepinji, crna limunada i crni sladoled su ipak više tema za dobre Instagram fotke a ne za lečenje.
