Reč anime je skraćenica od reči animacija (animation). U Japanu se ova reč koristi za označavanje svih animacija. Međutim, izvan Japana, anime je postao sveopšti termin za animaciju iz Japana. Sam po sebi, anime nije poseban žanr, već kao i sve emisije, knjige ili filmovi – anime može spadati u bilo koji postojeći žanr: komediju (Gintama), dramu (Grave of the Fireflies), naučnu fantastiku (Astro Boy), akcionu avanturu (Paprika), horor (Mononoke), itd.
Anime je postao briljantan brend – način da se japanski crtani filmovi izdvoje od crtanih filmova iz ostatka sveta. Danas, kada neko van Japana koristi reč anime, odmah se zna da se misli na određeni stil crtanog filma koji je proizveden ili inspirisan japanskom animacijom.
Umetnički stil koji je karakterističan za anime je veoma jedinstven i prepoznatljiv – krupne oči, kosa smelih boja i oblika, duge ruke i udovi, itd. Ovaj prenaglašeni dizajn omogućava likovima da lakše iskažu svoje emocije, kojima anime obiluje. Tom prenaglašenom osećaju doprinose i određeni tehnički trikovi animacije poput dramatičnih krupnih kadrova i zumiranja, intenzivnog osvetljenja i jarkih boja. Osim karakterističnim izgledom, anime osvaja publiku i svojim kompleksnim likovima i zanimljivim zapletima.
Anime se odnosi isključivo na animaciju. Ne postoji anime strip. Međutim, postoje japanski stripovi koji su poslužili kao inspiracija mnogim anime serijama i filmovima, i većina ne-japanskih fanova za njih koristi reč “manga“, što na japanskom znači “strip”. Slično kao i za reč anime, reč manga se u Japanu koristi da opiše sve stripove a ne samo one poreklom iz Japana. Manga je u suštini papirna (ili u obliku elektronske knjige) verzija animea, sa sličnim temama i stilovima crtanja. Veoma je popularna u Japanu i deo je njegove nacionalne kulture.
U Americi su animirani filmovi uglavnom namenjeni deci (Pokemon, DragonBall Z, My Neighbor Totoro), ali u Japanu to nije slučaj. Iako je sadržaj animiran, anime može imate veoma raznolike i ozbiljne teme, od ozbiljne drame pa sve do pornografije.
