Termin “gish gallop” je skovala profesorka iz Nacionalnog centra za naučno obrazovanje, Judžin Skot (Eugenie Scott). Ova fraza opisuje omiljenu tehniku debate veštog govornika Dvejna Giša (Duane Gish), kreacioniste Mlade Zemlje, kao format u kom “kreacionista, 45 do 60 minuta, izgovara bujice grešaka na koje evolucionista ne može da odgovori i pobije ih u kratkom terminu trajanja debate”.
Gish gallop je taktika zatrpavanja protivnika velikim brojem navodnih “dokaza” ili “problematičnih slučajeva” tvrdeći da nemogućnost protivnika da odgovori na datu količinu dokaza zapravo pokazuje da je strana koja “napada dokazima” u pravu.
Ova taktika se ne smatra ispravnom jer njena efikasnost ne zavisi od predstavljanja argumenata koji su tačni ili dobro utemeljeni. Ovde se, nažalost, kvantitet nudi kao zamena za kvalitet.
Gish gallop tehnika se ipak često ispostavlja kao efikasna i to iz sledećih razloga:
- Publika stiče utisak da postoji velika količina dokaza na jednoj strani.
- Ograničeno vreme debate čini nemogućim da protivnik pravovremeno odgovori na sve obmanjujuće/lažne tvrdnje.
- Laž se može izneti veoma brzo i u privlačnom tonu. Davanje tačnog i naučno preciznog odgovora zahteva više vremena.
- Čak i ako protivnik odgovori i pobije nekoliko argumenata, i dalje ostaje na desetine neodgovorenih tvrdnji.
- Publika stiče utisak da protivnik ne može da odgovori na druge probleme.
- Zbog specijalizacije u nauci, niko nema potpuno znanje o svakom “problematičnom slučaju” koji mogu izneti korisnici gish gallop tehnike.
- Protivnik može izgledati defanzivno, nudeći odgovore koji će ljudima van oblasti nauke izgledati zagonetno.
- Publika neće upamtiti detalje ali će se sećati da je bilo mnogo problema na koje naučnici nisu imali odgovore.
Iako je ovaj termin Judžin prvobitno osmislila da bi opisala tehnike rasprave kreacionista, uglavnom istu taktiku koriste i protivnici istraživanja na životinjama. Umesto da formiraju i predoče nekoliko dobro razvijenih teorija mišljenja, mnogi aktivisti za prava životinja koriste ovu tehniku ispaljivanja stotine neistinitih i poluistinitih činjenica “kao iz mitraljeza”, nadajući se da će neki “metak” biti onaj pravi koji će ubediti njihove protivnike.
U slučaju da se nađemo u situaciji u kojoj se naš protivnik služi gish gallop tehnikom, najbolje bi bilo prvo skrenuti pažnju na to, a zatim radije odgovoriti na sve argumente odjednom umesto adresiranja svake tačke zasebno. Pojednično odgovaranje se preporučuje samo ako će odgovori na nekoliko ključnih tačaka moći da sruše celu liniju napada.
Kada odgovaramo na ovakve “napade” najbolje bi bilo prebaciti “teret” na protivnika kad god je to moguće, i zamoliti ga da obrazloži neke od svojih argumenata umesto da odmah pokušavamo da objasnimo zašto su ti argumenti pogrešni.
