U korenu Ikea efekta je princip DIY – Do It Yourself. Ako jednostavan, a pogotovo komplikovan proizvod sklopimo sami – skočiće nam samopouzdanje i biće nam draži krajnji rezultat. Čak smo spremni da ponekad platimo i više, jer uz kupljeno dobijamo taj Superman / Wonder woman momenat.
Mogu ja to sam/a!
Zdrava logika onda dalje nalaže da se to ne odnosi isključivo na nameštaj i kompletno smo u pravu!
Kako smo pametni…
Ikea efekat je psihološka i ljudska potreba da budemo efikasni
Ima komike u tome što plaćamo da bismo sami završili posao, ali? Ako je lako ili „na gotovo“ nećemo ceniti dovoljno, jer je materijalno sve zamenljivo čim u sebi ne sadrži i sentimentalnu vrednost.
Ali nije štos ni u tome da bude teško. Da bi Ikea efekat uspeo – sve mora biti ispravno objašnjeno u uputstvu, zato što u suprotnom satisfakcija izostaje i dolazi do urlanja i bacanja šrafcigera. A nikome ne treba nezadovoljan kupac.
Da vidimo, kako ovaj efekat izgleda kad nije u pitanju nameštaj?
Na primer:
- Patike – biramo boje i prilagođavamo dizajn svom autentičnom stilu
- Čokolada – možemo da naručimo lične kombinacije ukusa ili poruke na omotu
- Plišani medvedići – deca mogu da osmisle izgled omiljene igračke
- Odeća (majice, duksevi, kačketi itd.) – boje, slike za print, natpis i slično
- Hrana – mogućnost drugačijeg uklapanja od opcija na meniju
Poenta svega je da kupac ne bude pasivni potrošač, već ko-proizvođač.
Time se pojačava lična povezanost sa brendom, a benefiti su najočigledniji posle provlačenja kartice – kupljeno tamo i tamo, ali po mojoj ideji! Očas posla, eto nove mušterije.
Ikea efekat je izazov u marketingu
Mnogi žele da primene, ali nisu sigurni kako da odjednom prešaltaju svoje gotove na „uradi sam“ (DIY) proizvode?
Do danas su se dve strategije pokazale korisno:
- Ponuda opcije prilagođavanja (koju smo objasnili u nabrajanju iznad)
- Fokusiranje na bržu isporuku
I bonus, jedan vrlo jednostavan trik – besplatna kafa! Kad potrošači imaju viši nivo energije, raste i verovatnoća da brže preseku kolebanje i odluče se na iskustva koja zahtevaju lični trud.
Ikea efekat je koristan kod dece
Otkriva sposobnosti, razvija radoznalost i – identično kao kod odraslih – podstiče zadovoljstvo!
Osim toga, kad već kompanije manipulišu nama (bez preterano negativne konotacije), kod kuće takođe može da se primeni tehnika ovog efekta:
Deca koja pomažu u pripremi povrća, sklonija su da posle toga smažu taj isti obrok. Nema na čemu!
Zanimljive činjenice o Ikea efektu:
- Rani koncept Ikea efekta primećen je još 1950. – domaćice su odbijale gotove mešavine za kolače, sve dok reklama nije uključila i njihov lični trud (dodavanje sastojaka i ukrašavanje)
- Naziv su 2011. smislili američki istraživači Norton, Močon i Arieli, a objavili ga 2012. u tekstu Ikea efekat: Kada rad vodi ka ljubavi
- Prema Nortonu i kolegama, ljudi vide svoje amaterske kreacije jednako vrednim kao i kreacije stručnjaka
- Ikea efekat ne funkcioniše kod onih koji imaju imposter syndrome, previše su samokritični prema svemu što naprave
- Ikea je osmislila sklopivi nameštaj 1951. jer se jedan od zaposlenih mučio da u gepek „spakuje“ sto (samoinicijativno je skinuo delove)
- Prvi komad sklopivog nameštaja nije prodat sve do 1956.
- Ikea efekat je povezan sa psihološkim opravdanjem napora – sreća zbog uloženog truda
- Magazin Forbes je u članku 2012. savetao prodavce: „Ako kupci sami sastavljaju vaš proizvod, više će im se dopasti“
- Međutim, istraživanja kažu da su kupci zadovoljniji kad postoji ograničenje količine kreativnosti koju mogu da izraze, jer je tako uspeh zagarantovan
Definitivno smo utvrdili šta je Ikea efekat: bez obzira što je ime dobio po švedskom brendu nameštaja, zapravo se odnosi na sve ono u čijem kreiranju učestvujemo i čiji rezultat nam daje osećaj doprinosa. A možemo i da probamo, što da ne?
Ko god javi o kojoj temi želi da zna više na ŠKZ sajtu, deo je Ikea efekta, pa bez ustručavanja…
Izvol’te!
