Kada govorimo o različitim metodama koje životinje koriste da prežive zimu, hibernacija je često na vrhu liste. Ali u stvarnosti, nema mnogo životinja koje zaista hiberniraju. Mnoge životinje zapravo ulaze u lakše stanje sna koje se zove torpor, dok druge koriste sličnu strategiju u letnjim mesecima, koja se zove estivacija. Dakle, koja je razlika između ovih taktika preživljavanja koje se nazivaju hibernacija, torpor i estivacija?
Pregled sadržaja
Hibernacija
Hibernacija je dobrovoljno stanje u koje životinja ulazi kako bi sačuvala energiju, preživela periode oskudne hrane i minimizirala potrebu da se suočava sa mrazom tokom zimskih meseci. Ovo bismo mogli da opišemo kao veoma dubok san. To je stanje tela obeleženo niskom telesnom temperaturom, sporim disanjem i otkucajima srca i usporenim metabolizmom. Može trajati nekoliko dana, nedelja ili meseci u zavisnosti od vrste životinje. Stanje je izazvano dužinom dana i hormonskim promenama u životinji koje ukazuju na potrebu da se sačuva energija.
Pre nego što uđu u fazu hibernacije, životinje uglavnom skladište masnoću u svom telu kako bi preživele dugu zimu. Mogu se buditi na kratke periode da bi jeli, pili ili vršili nuždu tokom ovog perioda, ali uglavnom hibernatori ostaju u ovom niskoenergetskom stanju što je duže moguće. Uzbuđenje nakon buđenja iz hibernacije traje nekoliko sati i troši dosta energije.
Prava hibernacija je nekada bila termin rezervisan samo za kratku listu životinja kao što su neke vrste miševa (deer mouse), veverice, zmije, pčele, mrmoti i neke vrste slepih miševa. Danas je taj pojam redefinisan tako da uključuje neke životinje koje zaista ulaze u stanje smanjene aktivnosti koje se zove torpor.
Torpor
Kao i hibernacija, torpor je taktika preživljavanja koju koriste životinje da bi preživele zimske mesece. Takođe uključuje smanjenu telesnu temperaturu, disanje, srčani ritam i metabolizam. Ipak, za razliku od hibernacije, čini se da je torpor nehotično stanje u koje životinja ulazi u zavisnosti od uslova. Takođe, za razliku od hibernacije, torpor traje kraći vremenski period – ponekad samo tokom noći ili dana, u zavisnosti od načina hranjenja životinje. Zamislimo to kao laganu hibernaciju.
Tokom aktivnog perioda dana, ove životinje održavaju normalnu telesnu temperaturu i fiziološki tempo. Ali dok su neaktivne, ulaze u dublji san koji im omogućava da sačuvaju energiju i prežive zimu.
Uzbuđenje nakon torpora traje oko jedan sat i uključuje snažno drhtanje i kontrakcije mišića. Ovo buđenje troši energiju, ali se ovaj gubitak energije kompenzuje količinom sačuvane energije tokom mirovanja za vreme torpora. Torpor je izazvan temperaturom okoline i dostupnošću hrane. Medvedi, rakuni i tvorovi su “laki hibernatori” koji koriste torpor da prežive zimu.
Estivacija
Estivacija ili aestivacija je još jedna strategija koju životinje koriste da prežive ekstremne temperature i vremenske uslove. Ali za razliku od hibernacije i torpora, koji se koriste za preživljavanje skraćenih dana i nižih temperatura, estivacija se koristi za preživljavanje najtoplijih i najsušnijih letnjih meseci.
Slično hibernaciji i torporu, estivaciju karakteriše period neaktivnosti i smanjena brzina metabolizma. Mnoge životinje – i beskičmenjaci i kičmenjaci – koriste ovu taktiku da ostanu rashlađeni i spreče dehidrataciju kada su temperature visoke, a nivoi vode niski. Životinje koje koriste estivaciju uključuju mekušce, rakove, krokodile, neke vrste daždevnjaka, komarce, pustinjske kornjače, patuljaste lemure i neke vrste ježeva.
Opasnosti i uticaj klime na hibernaciju
Početak hibernacije uglavnom zavisi od tri stvari: dužine dana, temperature i zaliha hrane. Postoje i neke polne i starosne razlike. Dužina dana je obično okidač za duboko ukorenjene endogene (unutrašnje) promene i pripreme, i ako bi se sve svelo samo na fotoperiod (dužina svetlog dela dana), efekti zagrevanja ne bi imali toliko efekta.
Međutim, problem je u temperaturi, a posebno zagrevanje u proleće. Ovo dovodi do toga da hibernatori prerano izlaze iz svojih skloništa i hibernacije, kada su njihove rezerve masti ozbiljno iscrpljene a pre nego što u okruženju bude dovoljno hrane.
Studija na 14 vrsta severnoameričkih hibernatora je pokazala da je, za svaki porast temperature od 1°C godišnje, hibernacija bila kraća u proseku 8,6 dana, a preživljavanje životinja tokom tog stanja je bilo manje za 5,1 posto. Tokom istog posmatranog perioda, glodari koji nisu bili u hibernaciji nisu bili pogođeni temperaturnim promenama.
Osim što životinje mogu uginuti tokom hibernacije zbog nedostatka masti, lošeg vremena ili preranog buđenja, takođe su izložene većem riziku od napada predatora. Sličan problem se javlja kod torpora kada su životinje previše trome da bi reagovale na predatore. A ukoliko zima potraje duže nego očekivano, životinja može uginuti ako joj telesna temperatura padne prenisko.
Iako mnogi ljudi veruju da hibernacija jednostavno znači spavanje dubokim snom nekoliko nedelja ili meseci uzastopno, ispostavlja se da to ipak nije ni tačno, niti tako jednostavno. Hibernacija i njoj slična stanja su mnogo komplikovanija od “duge zimske dremke”, i iako divlje životinje uglavnom same pronalaze načine da se izbore sa prirodom, mi im ipak možemo malo pomoći u toj borbi. Dovoljno je da ostavimo gomilice komposta kako bi tu prezimile žabe i neke vrsta zmija i crva, da ostavimo gomilice lišća i granja u dvorištu kako bi se tu sakrili ježevi, a ukoliko posedujemo manji ribnjak ili jezero koje je zaledilo, biće dovoljno samo da pažljivo izbušimo poneku rupu u ledu kako bismo omogućili dotok kiseonika bez nepotrebnog uznemiravanja riba i vodozemaca koji su u hibernaciji.
