Kod mnogih ljudi, noćni izlasci i ispijanje pića vode ka bolnim jutrima i posledicama mamurluka. Šta nauka kaže o ovom fenomenu? Šta izaziva mamurluk i postoji li lek protiv njega?
Mamurluk se odnosi na grupu neprijatnih znakova i simptoma koji se javljaju kao posledica prekomerne konzumacije alkohola.
Opšte pravilo je da što više alkohola popijemo, to je veća verovatnoća da ćemo sutradan osećati posledice mamurluka. Nažalost, ne postoji čarobna formula koja kaže koliko alkohola možemo bezbedno popiti i pritom izbeći mamurluk. Simptomi mamurluka se obično javljaju jutro nakon “teškog pijenja”, kada sadržaj alkohola u krvi značajno opadne i vrati se na ili bude blizu nule.
U zavisnosti od vrste i količine unetog alkohola, simptomi mogu biti:
- umor i slabost,
- prekomerna žeđ i suva usta,
- glavobolja i bolovi u mišićima,
- mučnina, povraćanje i bolovi u stomaku,
- loš ili smanjen san,
- povećana osetljivost na svetlo i zvukove,
- vrtoglavica ili osećaj da se soba vrti oko nas,
- drhtavica,
- smanjena koncentracija,
- poremećaji raspoloženja, kao što su depresija, anksioznost i razdražljivost,
- znojenje, ubrzan rad srca i povišen krvni pritisak.
Mamurluci mogu biti i bolni i opasni. Tokom mamurluka, pažnja, donošenje odluka i koordinacija mišića mogu biti narušeni. Takođe je negativno pogođena i sposobnost izvršavanja određenih zadataka kao što je vožnja, upravljanje mašinama ili briga o drugima.
Koliko god neprijatni, većina mamurluka prođe sama od sebe, mada mogu potrajati i do 24 sata.
Razgovarajte sa svojim lekarom ako se brinete da bi često i prekomerno opijanje moglo da dovede do ozbiljne zavisnosti ili kada mamurluci počnu da narušavaju kvalitet vašeg života, uključujući lične odnose ili vaše učinke na poslu.
Faktori koji stvaraju veću verovatnoću za pojavu mamurluka ili ga mogu učiniti ozbiljnijim su:
- pijenje na prazan stomak jer na taj način telo brže apsorbuje alkohol,
- korišćenje drugih narkotika, kao što je nikotin,
- loše ili kratko spavanje nakon pijenja,
- porodična istorija alkoholizma koja može da ukaže na nasledni problem u načinu na koji telo prerađuje alkohol,
- konzumiranje tamnih pića koja sadrže kongenere (jedinjenja koja se javljaju kao rezultat procesa destilacije i fermentacije).
Uprkos raznim pilulama i tabletama koje tvrde da sprečavaju mamurluk, jedini garantovani način da se mamurluk spreči je umerenost ili potpuno izbegavanje alkohola. Ukoliko pak odlučimo da damo sebi oduška i popijemo koju čašicu, trebalo bi da se pridržavamo sledećih saveta kako bismo ublažili eventualne posledice mamurluka:
- Hrana – jedenje hrane pre ali i tokom konzumiranja alkoholnih pića omogućava telu da sporije apsorbuje alkohol.
- Voda – pijenje vode između pića hidrira telo i ujedno pomaže da unesemo manju količinu alkohola.
- Izbor – svetlija pića sa manje kongenera imaju manju verovatnoću da izazovu mamurluk.
- Granice – određivanje ličnih granica i umerena konzumacija.
- Brzina – izbegavanje prebrzog pijenja, idealna mera: 1 piće u toku 1 sata.
U slučaju da smo ipak preterali sa alkoholom i ujutru se probudimo mamurni, moramo sačekati da telo završi čišćenje toksičnih nusprodukata alkohola, da se rehidrira, da zaceli iritirano tkivo i da vrati imunološke i moždane aktivnosti u normalu. Ne postoji način da se ubrza oporavak mozga od upotrebe alkohola – ispijanje kafe*, tuširanje ili konzumiranje novog alkoholnog pića sledećeg jutra neće izlečiti mamurluk.
* Konzumiranje kafe nakon ili u kombinaciji sa alkoholom, ne samo da neće ublažiti simptome mamurluka, već ih može i pogoršati. Slično alkoholu, kofein, koji se nalazi u kafi, je diuretik i može dodatno dehidrirati telo. Osim toga, Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC – The Centers for Disease Control and Prevention) upozoravaju na opasnosti mešanja alkohola i kofeina jer takva kombinacija može prikriti efekte alkohola, uzrokujući da se ljudi osećaju budnije i treznije nego inače pa je veća verovatnoća da se upuste u rizično ponašanje.
