Od posla, plaćanja računa, gužvi u saobraćaju, uglavnom zaboravimo na najosnovnije znanje, a to je – da smo deo galaksije Mlečni put i da u poređenju sa njom „ovozemaljski problemi“ deluju minijaturno. Možda nije loše da se na nekoliko minuta bavimo ovom temom.
Tek radi perspektive, ako bismo gledali jedan delić svemira 12 dana uzastopno, pronašli bismo oko 10 hiljada drugih galaksija svih boja, veličina i oblika, a ima ih još!
First things first… šta su?
Galaksije su ogromna kolekcija gasa, prašine, milijardi zvezda + solarnih sistema, što sve na okupu drži gravitacija
Zvuči haotično, ali možemo i praktično.
Kako smo u Sunčevom sistemu, kad uveče pogledamo u nebo vidimo zvezde na Mlečnom putu, a ako je dovoljno mračno – van gradova i svetlosnog zagađenja – onda možemo da vidimo i prašnjave trake kako se protežu, nešto tipa: prosut šećer u prahu.
Direktno sa Zemlje, to je ono što nam je dostupno. A hipotetički, da izađemo iz ove naše galaksije i bacimo oko na BESKONAČNO prostranstvo, koje je crno kao ugalj: verovatno bi nam se noge odsekle od prpe, ali bismo dobili pogled na sve ostale…
Postoji oko 170 milijardi galaksija
I tu počinje magija. Ostrva svetlosti!
Okej, osim onih koje su daleko od Zemlje, pa bi im sjaj bio slabiji. U svakom slučaju, prva komšinica je galaksija Andromeda.
Po obliku je spiralna kao Mlečni put (inače, između dva primarna kraka: Strelac i Persej, živimo mi, wowza!) i čak polovina izgleda tako. Druga varijanta su eliptične, a treća nepravilne galaksije.
Neke zvezde su stare, zato imaju narandžasto-crvenkasti sjaj, a mnoge od njih su crveni džinovi.
Generalno, za bilo koju od ove tri najosnovnije vrste možemo da kažemo da izgledaju kao da će ostati takve zauvek, ali neće…
Galaksije mogu i da se sudare
Nikakav smak sveta.
Njihov sudar je više „skliznule su jedna u drugu“ i to nas čeka upravo sa Andromedom, ali tek za oko 4 milijarde godina.
Mada, sve i da se dogodi sutra – ne bismo primetli, jer su naša planeta i solarni sistem dovoljno udaljeni od drugih zvezda koje nas okružuju.
Pošto smo sad mirni, da se vratimo na sudaranje galaksija – dešava se tako što ih privuku sile gravitacije i tad menjaju svoj oblik. Npr. velika eliptična može da nastane spajanjem dve spiralne. Ali vremenski period za to su milioni godina ili sloooooooow motion.
Pojedinačno, zanimljivo je da sve imaju dešavanja i prirodne reakcije u sebi, pa ako treba da uporedimo sa nečim poznatim da dobijemo jasniju ideju, po silini to bi bio zemljotres, eventualno vulkan.
Neke galaksije pokreću galaktičke vetrove, a to znači da izbacuju prašinu zvezda i gas do 100 km u sekundi!
Deluju mirno izdaleka, daleko su od mirnog iznutra.
*I to je ono što se tiče vidljivih, dok se pretpostavlja da ih zapravo ima dva triliona!
Zanimljive činjenice o galaksijama
- Reč galaksija izvedena je od grčke reči gála – mleko
- Kant je jedan od prvih koji je izneo teoriju da Mlečni put nije jedina galaksija i upotrebio izraz ostvrski univerzum
- Šarl Mesije je u 17. veku primetio da postoje i druge, ali tek u 20. naučnici su došli do ideje o galaksiji kao fizičkom fenomenu
- Klasifikaciju galaksija kreirao je američki astronom Edvin Habl i do sada, najoštrije slike pravio je Hubble Space teleskop lansiran 1990. (NASA)
- Očekuje se da će svemirski teleskop James Webb otkriti još više o galaksijama, prenosi The Astrophysical Journal
- Crna rupa je ono što se nalazi u centru galaksije
- Suncu je potrebno 230 miliona godina da se okrene oko centra galaksije, to je galaktička godina
- Najmanje galaksije sadrže samo nekoliko stotina ili hiljada zvezda, pa se zovu patuljaste
- Pre jedne galaktičke revolucije, dinosaurusi su vladali Zemljom (revolucije se dešavaju na svakih 200 miliona godina)
- Planete se formiraju od komada stena i leda, koji putuju kroz galaksiju sve dok ih ne uhvati gravitaciono privlačenje Sunca
- Nekoliko galaksija koje su gravitaciono povezane čine galaktičko jato
- Spajanje Mlečnog puta i Andromede biće eliptična galaksija sa nadimkom Milkomeda ili Milkdromeda
U suštini, kao što smo mi raspoređeni po gradovima, tako su zvezde po galaksijama. Neravnomerno se udružuju, a između ostavljaju kilometre i kilometre praznog prostora. Nama predaleko, ali smo ih informacijama približili taman toliko da na pitanje šta su galaksije i koliko ih ima odgovorimo tako da nas i desetogodišnjak razume – već danas.
