Danas su višeplodne trudnoće mnogo češće nego što je to bilo u prošlosti jer se zbog promene načina života, promenila tj. porasla prosečna starost majki a takođe se posledično povećala i potreba za potpomognutom reprodukcijom, posebno povećanom upotrebom lekova za plodnost.
Blizanci čine 90% višestrukih trudnoća i javljaju se u dva oblika – jednojajčani i dvojajčani blizanci.
Jednojajčani blizanci
Otprilike svaki treći par blizanaca su identični blizanci i oni nastaju kada se jedna jajna ćelija oplodi jednim spermatozoidom, a zatim se tako oplođena podeli na dva dela u prvih 6 dana od začeća. Ove dve samostalne polovine se razvijaju u dva embriona sa potpuno istim genetskim zapisom. Mogu imati jednu zajedničku, dve odvojene ili dve posteljice spojene u jednu.
Kako su nastali od jedne jajne ćelije i jednog spermatozoida, ovi blizanci imaju 100% identičnih hromozoma što znači da su uvek istog pola sa istim genetskim karakteristikama, poput krvne grupe, boje kose ili očiju. Međutim, stvari iz njihovog okruženja, kao na primer veličina prostora koju je svaka od beba imala u materici, mogu izazvati male razlike u njihovom izgledu. Iako istog pola i genetski identični – blizanci mogu razviti prilično različite ličnosti.
Blizanci začeti na ovaj način se nazivaju još i jednojajčani ili monozigotni (jednoćelijski) blizanci. Biološki mehanizmi koji podstiču jajnu ćeliju da se podeli na dva dela su i dalje misterija.
Otprilike 1/4 jednojajčanih blizanaca su međusobna “slika u ogledalu” što znači da se leva strana jednog deteta poklapa sa desnom stranom drugog deteta.
Ovi blizanci nastaju kada se jajna ćelija podeli između 7. i 12. dana nakon oplodnje, umesto u prvoj nedelji. U to vreme, embrion koji raste je već razvio svoju levu i desnu stranu.
Ovakvi blizanci su identični ali kao u ogledalu. Na primer, otisci njihovih prstiju su kao u ogledalu, zalisci na kosi im se mogu okretati na suprotnu stranu, zubi im mogu početi rasti sa suprotnih strana, jedna beba može biti desnoruka a druga levoruka, mogu čak i prekrštati noge u suprotnim smerovima. U retkim slučajevima se može desiti čak i da jedan blizanac ima unutrašnje organe na suprotnoj strani tela.
Dvojajčani blizanci
Otprilike 2/3 blizanačkih setova su dvojajčani. Oni nastaju tako što se dve odvojene jajne ćelije otpuste u toku jedne ovulacije i oplode se sa dva različita spermatozoida, rezultirajući dizigotnim (dvoćelijskim) blizancima. Ovako formirani embrioni imaju različit genetski zapis, a deca se razlikuju, odnosno nisu ništa sličnija od braće i sestara pojedinačno rođenih u različito vreme. Zbog toga se nazivaju još i bratski blizanci.
Bebe mogu biti istog ili različitog pola sa podjednakim šansama za oba ishoda. Mogu imati dve odvojene ili dve posteljice spojene u jednu, i krvna grupa im se može razlikovati.
Neki istraživači veruju da postoji i treći tip blizanaca, iako je mišljenje lekara i dalje podeljeno. Prema njihovoj teoriji jedna jajna ćelija se deli na dva dela, a zatim se svaki deo oplodi različitim spermatozoidom. Ova teorija pokušava da objasni zašto neki dvojajčani blizanci izgledaju identično.
Faktori koji povećavaju mogućnost višeplodne trudnoće:
- Starost majke – žene u 30-im i 40-im godinama imaju viši nivo estrogena od mlađih žena, što znači da njihovi jajnici mogu da proizvode više od jedne jajne ćelije po ciklusu
- Broj prethodnih trudnoća – veći broj prethodnih trudnoća daje veću šansu za začeće blizanaca
- Naslednost – ako žena ima svog blizanca, već je rodila blizance ili ima braću/sestre koji su blizanci – ima veće šanse za začeće blizanaca
- Rasa – crne Afričke žene imaju najveću učestalost u rađanju blizanaca, dok Azijske žene imaju najmanju učestalost
- Potpomognuta reprodukcija – mnoge procedure koriste lekove za plodnost koji stimulišu jajnike da proizvode jajne ćelije pa se često otpusti nekoliko jajnih ćelija tokom jedne ovulacije
Oplodnja
Hormoni koje luče jajnici i mala žlezda u mozgu (hipofiza) kontrolišu menstrualni ciklus koji u proseku traje oko 28 dana. Nakon menstruacije, povećan nivo hormona estrogena pomaže zadebljanju sluznice materice (endometrijum) i oslobađanju jajne ćelije iz jednog od jajnika. Ovaj proces se naziva ovulacija.
Ako je jajna ćelija oplođena na svom putu niz jajovod, ona će se zakačiti za zadebljani endometrijum, početi da se deli i evoluira u embrion.
Dužina trudnoće – gestacija
Normalna dužina trudnoće za jednu bebu je oko 40 nedelja. Međutim, blizanačka trudnoća obično traje oko 38 nedelja. Ovo skraćeno vreme je zbog povećanog tereta koje podnosi telo majke, i nemogućnosti da bebe prime sve hranljive vrednosti koje su im potrebne dok su u materici.
S obzirom na to da se blizanci rađaju ranije (nedonoščad), veća je verovatnoća da će imati nižu težinu na rođenju. Preuranjeno rođenje se povezuje sa povećanim rizikom od niza poremećaja, uključujući žuticu.
Rađanje blizanaca
Porođaj može imati komplikacije i kada je samo jedna beba prisutna, pa blizanci predstavljaju dodatni potencijal za poteškoće. Savetuje se da žene koje nose blizance, porođaj obave u bolnici a ne kod kuće. Bebe se mogu roditi vaginalno, ali se u nekim okolnostima porođaj carskim rezom smatra boljim izborom.
Testiranje zigotnosti
Teško je utvrditi da li su neki blizanci jednojajčani ili dvojajčani. Neki jednojajčani blizanci se mogu roditi sa pojedinačnim setovima membrana što može dovesti do pogrešne pretpostavke da su bebe dvojajčane.
Jedan od načina da se utvrdi razlika jeste DNK testiranje. Identični blizanci imaju ideničan genetski zapis dok dvojajčani blizanci dele 50% genetskog zapisa. Test se obavlja bezbolno, uzimanjem uzorka ćelija sa unutrašnje strane obraza, a može uključivati i analize krvi.
