Pravoslavni Uskrs je naznačajniji i najsvetiji period istočnohrišćanskog crkvenog kalendara. Ovaj praznik se sastoji od niza proslava ili pokretnih praznika u znak sećanja na smrt i vaskrsenje Isusa Hrista.
– Pravoslavni Uskrs 2022. godine pada u nedelju, 24. aprila.
– Datum pravoslavnog Uskrsa se menja svake godine.
– Istočne pravoslavne crkve proslavljaju Uskrs na različit dan u odnosu na zapadne crkve, međutim, ti datumi se ponekad i poklope.
U istočnom pravoslavnom hrišćanstvu, duhovne pripreme za Uskrs počinju Velikim postom, koji počinje na Čisti ponedeljak, traje 40 dana i završava se na Lazarevu subotu.
Čisti ponedeljak pada 7 nedelja pre uskršnje nedelje. Izraz “čisti” se odnosi na čišćenje od grešnih stavova kroz veliki post. U mnogim istočnim crkvama, Veliki post se i dalje poštuje prilično strogo, što znači da se ne konzumira meso niti bilo kakvi životinjski proizvodi, a riba je dozvoljena samo određenim danima.
Lazareva subota (Vrbica) pada 8 dana pre uskršnje nedelje i označava kraj Velikog posta.
Praznik Cveti, po kome je cela ova nedelja nazvana Cvetna nedelja, pada 7 dana pre Uskrsa, u znak sećanja na trijumfalni ulazak Isusa Hrista u Jerusalem.
Zatim sledi Strasna ili Stradalna nedelja koja se završava na Uskrs ili Vaskrs.
Među pravoslavnim hrišćanima običaj je da za vreme Vaskrsa koriste pozdrav “Hristos vaskrse” i otpozdrav “Vaistinu vaskrse”.
Zašto baš jaje?
Jaje se oduvek smatralo simbolom ponovnog rođenja i bilo je povezano sa oživljavanjem prirode. U mnogim kulturama jaje je postalo sinonim za plodnost, a u prošlosti su postojala verovanja da je ceo univerzum stvoren od džinovskog jajeta. Smatra se da ovo verovanje potiče od latinske poslovice “Omne vivum ex ovo” što znači “Sav život potiče od jajeta”.
Jaja su najpopularniji simbol ovog najsvetlijeg hrišćanskog praznika. Tradicionalno pred Uskrs svaki dom farba jaja koja simbolizuju vaskrsenje Isusa Hrista, preporod vernika i početak novog života. Crvena boja u koju se najčešće farbaju jaja predstavlja Isusovu krv koje je prolivena na krstu za iskupljenje ljudskog roda, ali takođe predstavlja i pobedu, zdravlje, optimizam i ljubav.
Farbanje i ukrašavanje jaja jedna je od najlepših i naradosnijih pravoslavnih tradicija koja se neguje i danas, a postoje i takmičenja gde se biraju najlepše ukrašena jaja.
U zapadnoj kulturi, farbanje jaja je postepeno počelo da se zamenjuje kupovinom čokoladnih jaja i plastičnih jaja punjenih bombonama.
Prema biblijskom verovanju, smatra se da je, nakon Isusove smrti, Marija Magdalena otišla u Rim da propoveda jevanđelje i kada je srela rimskog cara Tiberija, dala mu je jaje i pozdravila ga rečima “Hristos vaskrse”. On se na to osmehnuo i rekao da je Isusov povratak iz mrtvih nemoguć koliko i to da jaje u Magdaleninoj ruci bude crvene boje. I pre nego što je izgovorio svoju misao do kraja, jaje je postalo crvene boje a hrišćani su usvojili tradiciju da poklanjaju uskršnja jaja uz pozdrav “Hristos vaskrse”.
Razbijanje uskršnjih jaja simbolizuje otvaranje Isusovog groba nakon njegovog vaskrsnuća, baš kao što se i ljuska jajeta lomi kada iz njega izlazi novi život. Po narodnom verovanju razbijanje jaja donosi zdravlje u narednoj godini. Osim u ukrašavanju najlepšeg jajeta, vernici se takmiče i u lomljenju jaja, pa se za pobednika uzima onaj kome je jaje ostalo čitavo. Osim zdravlja i titule, pobednik može da uzme i pojede sva jaja svojih protivnika koje je razbio.
Uskršnja tpeza
Nakon uskršnje crkvene službe, vernici se vraćaju svojim domovima i uživaju u prazničnoj atmosferi i trpezi. Osim šarenih kuvanih jaja, uskršnju trpeze krase i razna tradicionalna jela.
Srpske pravoslavne porodice uživaju u predjelima od dimljenog mesa i sireva, kuvanih jaja i crnog vina. Za ručak se najčešće služi pileća supa sa rezancima, nakon čega sledi jagnjeće ili praseće pečenje sa ražnja. Nezaobilazan deo trpeze je i tradicionalni uskršnji slatki hleb koji, u zavisnosti od porekla, nazivamo paska ili milibrot.
Ovaj hleb tj. kolač se pravi u raznim varijacijama, sa ili bez suvog voća i orašastih plodova, a takođe ga prave i u ostalim pravoslavnim zemljama. U Grčkoj se ovaj hleb zove cureki (tsoureki), u Rusiji i Belorusiji – kulič (kulich), u Bugarskoj i Rumuniji – kozunak (cozonac), a u Makedoniji – kozinjak.
