Danas je gotovo nemoguće zamisliti svakodnevni život bez upotrebe mobilnih telefona. Dopisivanje sa prijateljima, kratki razgovori sa roditeljima, čitanje mejlova, igranje igrica dok ste u gužvi u prevozu, društvene mreže, alarm za buđenje, podsetnik za trening i još mnogo toga… Prednost mobilnih telefona jeste što sve ove stvari možete obavljati gotovo gde god da se nalazite. Međutim, telefonski razgovori i slanje poruka nisu mogući na jednom mestu – u avionu.
Američka Savezna uprava za vazduhoplovstvo (The Federal Aviation Administration – FAA) već dugo zabranjuje upotrebu telefona i drugih uređaja za povezivanje sa mobilnim (celularnim) mrežama, zbog mogućnosti da ti uređaji ometaju navigaciju i komunikacione sisteme aviona.
Kako telefoni mogu da utiču na rad aviona? Avioni koriste brojne radio stanice za obavljanje raznih zadataka – radio kojim piloti komuniciraju sa zemaljskom kontrolom i kontrolom letenja (ATC), radio kojim avion šalje koordinate svog položaja ATC računarima, zatim razne radarske jedinice za navođenje i otkrivanje vremenskih uslova, itd. Svi ovi radio prijemnici prenose i primaju informacije na određenim frekvencijama. Ukoliko bi veći broj putnika koristio mobilne telefone, frekvencije na kojima se šalju mobilni signali bi mogle da se preklope sa radio frekvencijama koje koristi avion, što bi stvorilo smetnje i “iskrivilo” bitne poruke između posade i/ili samog avio-sistema.
2013. godine FAA je malo ublažila svoj stav, dozvolivši upotrebu mobilnih uređaja u avionskom režimu rada (airplane mode), ali samo pod uslovom da avio-kompanije potvrde da to neće ometati elektroniku njihovih aviona.
Tokom avionskog režima rada telefon nema mogućnost emitovanja radio signala ka celularnim tornjevima što znači da nije moguće ostvariti pozive i slati poruke putem mobilnog telefona. Ipak, dozvoljeno je uključiti i koristiti Bluetooth i WiFi ukoliko avion pruža tu uslugu.
Sredinom 2000-ih, istraživanja su pokazala da, iako nije bilo nijednog konkretnog slučaja u kom je mobilni telefon izazvao nesreću, mobilni telefoni zaista imaju mogućnost da utiču na elektroniku aviona.
Profesor inženjerskog dizajna, elektrotehnike i vazduhoplovstva na Penn State univerzitetu, Sven Bilen, kaže da telefoni više nisu toliko “opasni” po pitanju sigurnosti, kako je to bilo ranije. Većina aviona je danas unapređena, sa elektronikom okruženom električno-provodljivim materijalom koji sprečava elektromagnetne smetnje koje izazivaju računari i mobilni telefoni. Verovatno ima dosta putnika koji zaborave da isključe svoje telefone, čak i nakon što ih stjuardese podsete na to pre poletanja. Zbog ovakvih slučajeva je dobro što postoji zaštita od elektromagnetnih smetnji, ali to ne znači da treba biti opušten i ignorisati zabranu.
Osim Savezne uprave za vazduhoplovstvo, i Federalna komisija za komunikacije (The Federal Communications Commission – FCC) koja reguliše upotrebu mobilnih telefona, je 1991. godine zabranila putnicima upotrebu mobilnih telefona tokom trajanja leta, zbog bojazni da bi ti signali mogli da utiču na komunikacione mreže na zemlji.
Kako telefoni mogu da utiču na rad zemaljskih mreža? U teoriji, mogućnost mobilnih telefona da izazovu smetnje u radu zemaljske mreže smatra se potencijalnim problemom. Kada bi veliki broj ljudi telefonirao tokom leta, celularni tornjevi bi imali poteškoće pri obradi velikog broja signala i njihovom prosleđivanju dalje drugim tornjevima u mreži. U praksi to ipak izgleda malo drugačije. Kada avion leti na visini od 11 kilometara, putnici verovatno ne bi ni mogli da uspostave kontakt sa zemaljskom mrežom, jer celularni tornjevi ne očekuju saobraćaj u vazduhu, te su stoga njihovi zraci usmereni na zemlju. Tek kada je avion nisko, kao prilikom sletanja/poletanja, na 3 km visine – putnici bi mogli da se povežu sa zemaljskom mrežom i izazovu smetnje.
FCC pravila dozvoljavaju upotrebu mobilnih telefona ako su u avionskom režimu rada ili povezani sa WiFi uslugom u letu, ali ne dozvoljavaju upućivanje glasovnih poziva. Iako FCC od 2013. razmatra popuštanje i dozvolu telefonskih poziva, ova zabrana je ipak i dalje na snazi. Da razjasnimo, ublažavanje ili ukidanje ove zabrane ne bi značilo mogućnost povezivanja sa zemaljskim tornjevima za telekomunikaciju kada je avion u niskom letu. Umesto toga, predlog je bio da se avio-kompanijama dozvoli da instaliraju posebne mikro-ćelijske jedinice u svoj avion, a zatim dozvole putnicima da se povežu sa njima. Dalji prenos bio bi putem satelita, a putnici bi nesumnjivo plaćali veliku naknadu po minuti za tu privilegiju.
Jedan od takvih primera je avio-kompanija Virgin Atlantic koja svojim putnicima pružaju mogućnost obavljanja poziva tokom leta uz pomoć pikoćelija. Pikoćelija, u osnovi predstavlja minijaturni toranj male snage, instaliran u avionu, koji je povezan na Remote Gateway kojim se poziv s mobilnog telefona pretvara u uskopojasni IP signal za prenos preko satelitske mreže. Time se omogućava da se pozivi prenose putem internet konekcije samog aviona, pri čemu se smanjuje rizik od mešanja sa elektronskim signalima letelice ili sa zemaljskim mrežama.
Iako je tehnološki izvodljivo obavljati pozive tokom leta, to neće postati učestala praksa u skorijoj budućnosti. FCC je 7 godina razmatrao promenu pravila kojim bi se omogućilo telefoniranje tokom leta, ali je na kraju odustao od te ideje nakon što se suočio sa žestokim protivljenjem od strane raznih grupa, počev od stjuardesa i mašinista i vazduhoplovnih radnika sve do saveznih službenika zakona.
Jedna od glavnih briga bila je da bi teroristi mogli da koriste telefone za detonaciju eksplozivnih naprava. Druga kritika odnosila se na pretpostavku da putnik koji telefonira i sluša svog sagovornika, neće moći da čuje važne instrukcije stjuardesa koje se tiču sigurnosti. Drugi su se protivili smatrajući da mali prostor aviona nije mesto za telefoniranje, jer niko ne želi da sluša tuđe glasne razgovore dok pokušavaju da čitaju, spavaju ili jednostavno putuju u miru i tišini do svog odredišta.
