Da li ste ikada videli mačku da nešto njuška a zatim pravi grimasu držeći blago otvorena usta, sa naboranim nosićem, podignutom gornjom usnom i otkrivenim sekutićima? Baš kao što i mi napravimo facu kada pomirišemo nešto smrdljivo. Iako se možda čini da se mačka duboko koncentriše ili je nečim zgađena, to zapravo nije slučaj i postoji veoma zanimljivo naučno objašnjenje za to što radi.
Domaće i velike divlje mačke, kao i još nekoliko drugih životinja poput zmija, konja i pasa – imaju sićušan organ u ustima koji se zove Jakobsonov ili vomeronazalni organ koji predstavlja skup senzornih ćelija u nosnoj komori sa sposobnošću otkrivanja mirisnih čestica iz različitih izvora. Ime je dobio po Ludvigu Levinu Jakobsonu, danskom lekaru koji ga je otkrio 1811. godine.
Ovaj organ omogućava mačkama da imaju 14 puta jače čulo mirisa od ljudskog. Pored toga što mačke imaju skoro 40 puta više ćelija osetljivih na mirise u odnosu na ljudski nos (200 miliona u odnosu na 5 miliona), njihov njuh je tako kompleksan da ih neki naučnici rangiraju iznad pasa. Zanimljivo je i to da prosečna domaća mačka ima 30 različitih tipova receptora u svom Jakobsonovom organu – dok psi imaju samo 9.
Kada mačka namiriše nešto nepoznato ili zanimljivo, ona udiše vazduh na usta koji zatim, uz pomoć Flemenovog refleksa, putuje kroz usne šupljine putem dva sićušna kanala iza njihovih sekutića sve do vomeronazalnog organa kako bi bolje osetila miris. Naziv “Flehmen” dolazi iz nemačkog jezika i znači “uvijanje (gornje) usne”.
Mirisi koje obrađuje Jakobsonov organ se nazivaju feromoni. Feromoni su hemijske supstance koje luči svaka životinja da bi komunicirala sa drugim životinjama u okviru svoje vrste. Mačke luče feromone kroz žlezde na licu, šapama i anusu i koriste ih da obeležavaju teritoriju i ostavljaju indikatore mirisa drugim mačkama. Mačke obično imaju ovakvu reakciju kada njuše urin ili izmet druge mačke, jer oni sadrže feromone, a isti ti mirisi se mogu zadržati na nameštaju ili čak i na odeći koju nosimo.
Flemen refleks takođe pomaže pri identifikaciji određenih informacija kao što su identitet mačke, da li je ta mačka stranac ili ne, da li je mužjak ili ženka, kao i da li je sterilisana ili kastrirana. Mužjaci na ovaj način utvrđuju da li je neka ženka spremna za parenje, dok ženke koriste ovaj metod da prate svoje mačiće.
Sledeći put kada vidite neku mačku da pravi ovu smešnu grimasu, nema potrebe da brinete, ona samo pokušava da sazna više o svom okruženju koristeći svoja snažna čula.
