Mačke su lek za dušu i telo. Odnos mačke i čoveka je star koliko i ljudska civilizacija. One od davnina zauzimaju važno mesto u istoriji i kulturi mnogih naroda i zemalja, a danas su jedne od najomiljenijih kućnih ljubimaca. Njihovi vlasnici kažu da su one posebne jer imaju svoj karakter, a ono što ih posebno izdvaja od drugih ljubimaca jeste predenje. Svako od nas je imao priliku ne samo da čuje mačku kako ispušta taj karakterističan zvuk, već i da oseti vibracije predenja. Ovo nas navodi da se zapitamo zbog čega mačke predu?
Mačke predu u raznim situacijama – kada ih mazimo, dok tonu u san, kada se mace ili hrane mladunce, kada su zadovoljne i dobro se osećaju, ali i kada su gladne ili uplašene. Predenje predstavlja jednu vrstu odbrambenog mehanizma i način da se mace smire u stresnim situacijama, jer se na taj način oslobađa endorfin i smanjuje bol. Osim toga, predenje je i oblik komunikacije i pokazivanja osećanja, jer mačke na taj način uspostavljaju prisniji odnos kada osete bliskost sa nekim.
Predenje nam je uglavnom asocijacija na to da je naš ljubimac srećan. Kada čujemo lagano vibriranje dok mačka udiše i izdiše, najčešće kada je mazimo ili dok ona udobno leži na fotelji, kauču ili krevetu – to je znak da je zadovoljna.
Ipak, naučnici su dokazali da mačke drugačije predu kada dozivaju svog vlasnika da ih nahrani. Taj zvuk se malo razlikuje jer ima drugačiji vibrato, i često nam ne prija jer je nalik plaču ili tužnom mjaukanju što nas navodi da brzo reagujemo, te odmah hranimo našeg ljubimca. Ovo ponašanje naziva se zahtevnim predenjem.
Skotne mačke predu čak i tokom kontrakcija i samog čina donošenja mačića na ovaj svet jer na taj način pomažu sebi da se smire. Mačići, iako se rađaju gluvi i slepi, mogu da osete vibracije predenja, a več posle samo nekoliko dana i sami predu i tako se povezuju sa majkom. Na ovaj način, mačići komuniciraju sa okolinom a majci daju na znanje da su dobro ali i gde se nalaze kako bi ih ona zaštitila.
Kako mačke predu?
Proces predenja započinje u mozgu, koji šalje neurološke signale mišićima grkljana (larinksa) i dijafragme, i uzrokuje njihovo pomeranje i do 20-30 puta u sekundi. Prilikom udaha i izdaha, vazduh udara u vibrirajuće glasne žice i stvara karakterističan zvuk koji prepoznajemo kao predenje. Neke mačke emituju visoke tonove, dok druge predu dubokim baritonom, neke ne možemo čuti osim ako im se potpuno ne približimo, dok su druge izuzetno glasne, poput omanjeg motora. Iako svaka mačka prede drugačije pa dužina, glasnoća i vibrato ovih zvukova variraju, svi se ipak stvaraju na isti način.
Mačke se nekada oglašavaju zvukom koji podseća na plač bebe. To najčešće možemo čuti tokom sezone parenja, ili ukoliko iziritiramo mačku kojoj nije do druženja. Time nam daju znak da su na ivici strpljenja.
Da li sve mačke predu?
Pitanje koje naučnici često dobijaju a za koje ne postoji jednostavan odgovor jeste – da li velike (divlje) mačke predu? Prema onome što do sada znamo, odgovor se krije u hioidnoj kosti (podjezična ili jezična kost) koja pruža potporu larinksu (grkljanu) i jeziku.
Kod manjih mačaka poput domaćih mačaka, risova, geparda (čita) i puma (kuguar) – ova kost je potpuno okoštala i kruta pa, prilikom vibriranja larinksa, stvara niskofrekventni zvuk koji nazivamo predenjem. Ovaj zvuk se podjednako čuje prilikom i udaha i izdaha.
Međutim, kod velikih mačaka kao što su lavovi, tigrovi, leopardi i jaguari – hioidna kost je samo delimično okoštala, pa tako fleksibilna i elastičnim ligamentom pričvršćena za lobanju omogućava da se proizvede duboka, zastrašujuća rika, ali ne i tiho predenje.
Iako se u novije vreme vode polemike oko ove podele i neki pokušavaju da dokažu da sve mačke mogu da predu, drugi ipak tvrde da se takozvano predenje lavova i jaguara javlja samo kod izdisaja ali ne i pri udisaju, čime se dobijeni zvuk ne može poistovetiti sa pravim predenjem. Sve ovo je krajnje proizvoljno, ali životinjsko carstvo se u velikoj meri oslanja na klasifikaciju kao metod proučavanja.
Ako lavovi i leopardi prave fundamentalno drugačiji zvuk od predenja kućne mačke, onda ih ne treba tretirati kao istu vrstu zvuka jer su verovatno različito evoluirali.
Dakle, prema sadašnjim saznanjima, pravo predenje je ustanovljeno samo u porodicama Felidae, koje uključuju male mačke, i Viverridae, porodici sisara srednje veličine.
Kakav uticaj ima predenje na čoveka?
Naučnici već godinama izučavaju terapeutsku prednost životinja na pacijente koji imaju medicinske ili mentalne tegobe. Terapeutski efekat pasa, mačaka i drugih životinja na ljude danas je istražen i prihvaćen. Desetogodišnja studija Centra za moždani udar Univerziteta u Minesoti pokazala je da vlasnici mačaka imaju 40% manje šanse da dobiju srčani udar, kao i da je rizik od drugih srčanih bolesti i moždanog udara kod njih smanjen za 30% u odnosu na one koji nemaju mačku kao kućnog ljubimca.
Postoji teorija koja tvrdi da su mačke korisnije za dobrobit ljudi u odnosu na pse. Kao argument ističe se to da psi na nas reaguju samo mahanjem repom, dok mačke predu što im daje prednost u odnosu na druge životinje. Ipak, mnogi se ne bi složili sa time navodeći da kada god mazimo kućnog ljubimca, bez obzira na to da li on laje ili mjauče – osećamo se prijatno, napušta nas tenzija, stres ili anksioznost.
Zašto baš predenje ima pozitivno dejstvo na ljude?
Tajna umirujućeg dejstva se krije u vibraciji. Predenje mačke se kreće u rasponu od 20Hz do 140Hz, što se poklapa sa frekvencijom koja se koristi u medicini za pomaganje zarastanja rana, povređenih kostiju, zglobova i tetiva. Mačke su dobro poznate po svojoj sposobnosti da se brzo oporave nakon lomljenja kostiju, a učestalost problema sa zglobovima i raka kostiju kod mačaka je mala. Postoje mišljenja, mada nisu naučno dokazana, da predenje ovih malih krznenih ljubimaca može pomoći i njihovim vlasnicima u bržem oporavku.
Klinička zapažanja na mačkama koje imaju probleme sa dispnejom ili otežanim disanjem pokazuju da predenje pomaže mački da lakše diše. U stvari, respiratorni distres sindrom (RDS) povezan sa srčanim oboljenjima nije ni približno tako čest kod mačaka kao što je kod pasa i ljudi.
Čak i u slučaju da predenje mačaka ne ostavlja fizičkog efekta na nas, sam zvuk ima umirujuće dejstvo na većinu ljudi. Moglo bi se uporediti sa šumom talasa na obali mora ili jezera.
Iako smo videli da mačke predu iz različitih razloga, najbolji način da shvatimo poruku koju nam šalju, jeste da pratimo ponašanje i govor tela. Ako naš ljubimac “pali svoj motorčić” čim nam zazvoni alarm za buđenje, onda nam na taj način traži hranu, ako prede a zatim nas gricne – to je jasan znak nervoze, ukoliko je predenje prvo što čujemo kada se vratimo sa posla – to nas maca pozdravlja, a kada nam sedi u krilu i zadovoljno prede, onda je to siguran znak da uživa u našem društvu.
