Dan na plaži može biti isrcpljujuć. Nakon višesatnog ležanja na suncu, možemo se zapitati zašto smo toliko umorni kada se gotovo uopšte nismo ni pomerali. Šta se to dešava tokom boravka na suncu da nas toliko iscrpi?
Ispostavlja se da, dok smo na suncu, naše telo radi prekovremeno da bi se zaštitilo od toplote, dehidratacije i UV oštećenja, zbog čega se osećamo umornije nego ranije.
Održavanje unutrašnje telesne temperature konstantnom (termoregulacija) zahteva mnogo posla. Naše telo je prilično dobro u obavljanju funkcija koje nam održavaju temperaturu pod kontrolom, što nas može umoriti. To obično nije ništa ozbiljnije od želje za popodnevnom dremkom. U nekim ozbiljnijim slučajevima, ako se telo previše pregreje, možemo se suočiti sa toplotnom iscrpljenošću, koja dovodi do ubrzanog pulsa, prekomernog znojenja i mučnine. Ako telo dostigne temperaturu od 40 stepeni Celzijusa, to može dovesti do toplotnog udara, koji može izazvati nesvesticu, promene u ponašanju, a u ozbiljnijim slučajevima čak i smrt.
Dakle, kada nam je previše vruće jer već neko vreme sedimo ispred džinovske vrele lopte, naše telo počinje da se znoji kako bi se ohladilo. To zvuči kao veoma dobro rešenje.
Međutim, znojenje ubrzava metabolizam i vodi ka dehidrataciji jer se voda iz untrašnjosti organizma šalje na površinu kože.
I dok se dehidratacija uglavnom može prilično lako lečiti tako što ćemo piti više vode, u ozbiljnijim slučajevima ona može biti značajan zdravstveni problem. Kada imamo manje vode u telu, volumen krvi se takođe smanjuje a srce počinje da pumpa brže da bi to nadoknadilo. Tako, visoka temperatura može povećati opterećenje srca i pluća.
Dok smo na suncu, telo se ne bori samo protiv visoke temperature i gubitka vode, već popravlja štetu nastalu delovanjem UV zraka.
Sunce ima različite opsege UV talasnih dužina koje mogu da naškode ćelijama izazivajući mutacije i potiskujući imuni odgovor. UV zraci mogu oštetiti DNK u ćelijama kože ili zameniti osnovne DNK baze, kao što je zamena citozina i timina, u onome što je poznato kao mutacija DNK otiska. Ove specifične DNK promene su odgovorne za više od polovine svih karcinoma kože.
Verovatno nam se neće desiti ništa ozbiljno nakon jednog dana provedenog na plaži, ali kontinuirano izlaganje suncu može biti uzrok ovih karcinoma.
Kada sunce ošteti našu kožu, telo pokušava da se oslobodi oštećenih ćelija tako što imuni sistem povećava protok krvi do površine kože, što približava bele krvne ćelije bliže kako bi one mogle da uklone oštećene ćelije kože.
To je razlog zašto opekotine od sunca čine kožu crvenom i vrućom na dodir. Kada nas opekotina od sunca svrbi to je znak da ćelije imunog sistema rade svoj posao, a pomeranje tople krvi dalje od centra takođe pomaže u smanjenju unutrašnje temperature. To znači da je popravka štete nastale od UV zračenja koju obavlja naše telo, takođe korisna za termoregulaciju.
Da sumiramo, kada naš imuni sistem radi naporno, osećamo se umorno jer našem telu treba vremena da se odmori kako bi moglo efikasno da popravi štetu kojoj smo ga izložili – od prekomerne toplote, preko gubitka vode, do sunčevih zraka.
Dobra vest je da, osim ako ne dođe do nekih daljih komplikacija, sve ovo se može rešiti tako što ćemo se premestiti na neko mesto u hladovini i nadoknaditi vodu koju smo izgubili znojenjem.
Ako vam je potreban predah od vrućine, čitanje Šta Kako Zašto zanimljivosti predstavlja odličnu aktivnost u zatvorenom.
