Ma koliko god bili inteligentni, i ma koliko nam sama pomisao na to zvučala simpatično – psi ne mogu da pričaju, njihova lica nisu tako izražajna kao naša, i ponekad je teško znati šta misle. Ipak, psi komuniciraju na jedan način na koji mi ne možemo: svojim repovima.
Čupavi, glatki, dugački, kratki, uvijeni, kakvi god da su repovi, oni nam neprestano prenose raspoloženje naših ljubimaca. Ali to što pas maše repom na sve strane ne znači uvek da je i uzbuđen što nas vidi.
Mahanje repom nije uvek znak sreće i prijateljstva. Mnogo je komplikovanije od toga. Tačno ponašanje može varirati u zavisnosti od rase psa, ali opšti obrazac je isti.
Ukoliko pas drži rep spušten između nogu, to verovatno znači da je uplašen, uznemiren ili pokoran.
Ako je rep podignut, to je znak da je nešto okupiralo pažnju psa i zainteresovalo ga, npr. veverica!
Što je rep više podignutiji, to je pas uzbuđeniji, iako relativna visina varira između rasa. Neki psi prirodno drže rep više od drugih.
U slučaju da lagano maše repom, naš pas je možda malo nesiguran u vezi sa trenutnom situacijom, ali ako energično maše s jedne strane na drugu, onda je najverovatnije upravo ono što mislimo: srećan i entuzijastičan pozdrav.
Koliko god čudno zvučalo, nekoliko studija italijanskih istraživača pokazalo je da je takođe važno u kom pravcu pas maše repom.
U prvom eksperimentu, 30 pasa je bilo izloženo različitim stimulansima: njihovi vlasnici, nepoznati ljudi, dominantni nepoznati pas i mačka.
Kada bi videli dominantnog nepoznatog psa, testirani psi bi mahali repom više ka levoj strani tela.
Pri susretu sa mačkom, mahanje repa bi bilo pomalo nesigurno, sa manjim pokretima i locirano više ka desnoj strani tela. Kada bi videli nepoznatu osobu, rep bi takođe išao malo više u desnu stranu, dok bi pri susretu sa vlasnicima mahanje repom išlo u desnu stranu mnogo više i bilo veoma energično.
Na osnovu ovoga, naučnici su zaključili da psi mašu repom više udesno kada vide stvari kojima žele da priđu, odnosno ulevo kada vide stvari koje bi želeli da izbegnu.
Leva i desna polovina mozga kod psa imaju različite specijalizacije. Leva strana je zadužena za emocije poput ljubavi i privrženosti, dok desna strana kontroliše osećanja poput straha i anksioznosti. Kako različite strane mozga kontrolišu suprotne strane tela, leva strana mozga izaziva mahanje repom udesno kada je pas srećan, odnosno desna strana mozga tera rep ulevo kada je uplašen. Dake, način na koji pas maše repom zavisi od toga koja polovina mozga se aktivira u datom trenutku.
Prateća studija koja je obuhvatila oko 40 pasa, pokazala je da ove signale mogu razumeti i drugi psi.
Kada bi psi videli snimak drugog psa koji maše repom u levu stranu, oni bi se uznemirili i puls bi im porastao. Međutim, kada bi na snimku videli psa koji maše repom u desnu stranu, ostali bi opušteni. Moguće je da je to način na koji psi zapravo komuniciraju jedni sa drugima, jer mnogi od njih imaju lako vidljive repove.
Ovo nas dovodi do zaključka da je komunikacija sa psom kome je nesrećnim slučajem ili namernom voljom vlasnika isečen rep, dosta otežana.
Dakle, možda nismo ni blizu znanju i iskustvu koje ima poznati dreser i šaptač psima, Cezar Milan, ali sada ipak znamo da prepoznamo neke od osnovnih znakova koje nam šalje naš četvoronožni drugar.
