Kada je u pitanju sinhronizacija, gotovo da nema ničeg impresivnijeg od jata riba. Stotine ili čak hiljade riba, usaglašavaju svoje kretanje bez određenog vođe koji im govori šta da rade. I kada bi nas neko upitao kako i zbog čega ribe to rade, verovatno bi mnogi od nas rekli da je to njihov način da se sačuvaju od predatora. Pa, to je samo deo istine.
Da bismo zaista razumeli kako funkcioniše jato, osim razmišljanja o biologiji, moraćemo da uronimo dublje (zanimljiv izbor reči, zar ne?) u psihologiju i fiziku.
Tehnički gledano, postoje dve vrste skupine riba: jato i grupa.
Jato riba je visokokoordinisan skup u kom se jedinke kreću kao jedan organizam, dok su grupe riba opušteniji, manje organizovani skupovi koji mogu biti ogromni, veličine poput grada. Ipak, uprkos postojećim razlikama, obe ove skupine pružaju dodatne prednosti osim što smanjuju mogućnost da neka od riba završi kao nečija večera.
Istraživanja su pokazala da ribe koje žive u zajednicama imaju nižu stopu metabolizma od riba “samotnjaka”. To znači da koriste manje energije u svom svakodnevnom životu, što dalje znači da su zdravije i da imaju više izdržljivosti. U stvari, istraživači su otkrili da ribe koje žive u ovakvim grupama imaju veću stopu rasta a njihova tela su u boljem stanju od riba samotnjaka.
I tu sad dolazimo do psihologije i fizike.
Naučnici su dugo smatrali da je prednost jata u zaštiti riba ta što mnogo pari očiju motri na okolinu i može lako da uoči opasnost. Osim toga, grabljivcima može biti teško da ciljaju određenu ribu u mutnoj zbrci mnoštva repova i peraja.
Ali nisu samo naučnici ti koji znaju da se sigurnost krije u brojkama. I ribe to znaju.
Istraživači su, 2016. godine, otkrili da su ribe koje žive u grupama bile mirnije i pod manjim stresom u odnosu na ribe samotnjake. A manje stresa zapravo znači manje energije utrošeno na stres i više energije utrošeno na rast i reprodukciju. Smanjenje stresa nije jedini način na koji jato pomaže ribama da uštede energiju. Tu je i dinamika fluida.
Kada ribe plivaju u jatima, nivoi njihove izdržljivosti su 2 do 6 puta veći nego kada plivaju same. Tako se dugi niz godina smatralo da je ribama lakše da plivaju u jatu iz istog razloga kao što je pticama lakše da lete u formaciji u obliku latiničnog slova V.
U suštini, ptica na začelju stvara promenu u vazdušnim strujama, tako da se ostale ptice suočavaju sa manjim otporom vetra. Ali da bi stvorile isti efekat, ribe bi morale da formiraju specifične obrasce i održavaju određenu udaljenost između sebe kao što to čine ptice. A svako ko je video makar jedno jato riba, zna da one to ne rade na taj način.
Izmeriti obrasce kretanja i potrošnju energije kod divljih riba je zaista teško, i zbog toga naučnici nisu mogli da utvrde šta se zapravo dešava sa njima. A onda su 2020. godine došli do rešenja ove zagonetke uz pomoć – robota!
Istraživači su napravili robote koji izgledaju kao šarani, stavili ih u rezervoar i izmerili njihove obrasce plivanja više od 10.000 puta. Na osnovu ovoga, napravili su predviđanja o tome kako ribe u jatu optimizuju svoju brzinu i potrošnju energije.
Zatim su ta predviđanja testirali na zlatnim ribicama. Otkrili su da ove životinje mogu da iskoriste male vrtloge vode koje stvaraju druge ribe, tako što će zamahivati repom van sinhronizacije kada su ribe ispred njih blizu, odnosno sinhronizujući zamahe repom kada su ribe ispred njih daleko.
Dakle, osim što mogu po ceo dan da “kuliraju” sa svojim prijateljima, konstantnim prilagođavanjem ritma svojim zamaha, ribe ujedno i štede svoju energiju. To znači, da iako nema predatora na vidiku, ribe uvek imaju koristi od plivanja u jatu.
