Ko se makar jednom kupao u moru ili okeanu, primetio je da je lakše plutati u slanoj vodi nego u svežoj (slatkoj) vodi reka ili bazena.
Odgovor na pitanje zašto je to tako je vrlo jednostavan. U pitanju je – so!
Kada se so istopi i rastvori u vodi, kao što je to slučaj sa morskom i okeanskom vodom, ta rastopljena so dodaje masu vodi i čini je gušćom nego što bi to bila bez nje. Slatka voda ne sadrži so i samim tim ima manju gustinu.
Budući da predmeti bolje plutaju na gustoj površini, to znači da bolje plutaju u slanoj nego u slatkoj vodi. Što je voda gušća to je lakše plutati u njoj.
Više soli u vodi takođe znači i veću plovnost za daske za surfovanje i surfere.
Voda voli da se vezuje za so. Molekuli vode se grupišu oko molekula soli i rezultat je slana voda koja ukupno ima više molekula nego slatka voda. Kada se jednom kubnom metru vode doda so dobija se veća težina, odnosno gušća voda. Veća težina znači veći otpor i lakše plutanje u vodi.
Svetski okeani sadrže oko 3,5% soli. Mrtvo more sadrži oko 33% soli. To znači da je Mrtvo more gušće od prosečne morske vode i uz veoma malo truda možemo plutati na leđima u slanoj vodi Mrtvog mora.
Još jedan primer su teretni brodovi – kada brod natovaren kontejnerima prelazi iz slane morske vode i ulazi u morski rukavac ili prelazi uzvodno u reku, potonuće dublje u vodu jer slatka voda pruža manji otpor. Kapetani moraju ovo pravilo da imaju u vidu kako bi na vreme kompenzovali teret za takve promene u plovnosti.
