Svako od nas se bar jednom zapitao zbog čega se u nekim zemljama, kao na primer u Engleskoj, vozi levom stranom. Ova praksa potencijalno datira još iz antičke Grčke i Rima. Za ovo, nama možda neobično pravilo u vožnji, postoji istorijski razlog koji je povezan sa držanjem mača u ruci.
U stara vremena, kada je putovanje na konjima sa sobom nosilo opasnost od napada ili pljački, jahanje levom stranom je bilo bezbednije. S obzirom na to da je većina ljudi desnoruka, ukoliko bi stranac prošao sa desne strane, desna ruka bi bila slobodna da upotrebi mač u slučaju nužde. Bez obzira na to da li su ljudi išli pešice, jahali na konju ili se vozili u kočiji – kretanjem levom stranom puta bili su u mogućnosti da izvuku svoje koplje, mač, vile ili štap i brzo odgovore na potencijalnu pretnju.
Iz istog razloga, u srednjovekovnim zamkovima stepenice su spiralno građene u smeru kazaljke na satu u pravcu nagore. Ovakav oblik stepenica je bio olakšavajuća okolnost za vojnike koji su se branili jer im je ugao stepeništa omogućavao da lako dosegnu mačem do protivnika, dok bi nesrećnim napadačima koji bi išli uz stepenice ovaj isti ugao dolazio sa suprotne strane i otežavao im napad.
Pravilo “držanja leve strane” seže još dalje u prošlost; arheolozi su pronašli dokaze koji ukazuju da su Rimljani vozili kočije sa zapregom levom stranom puta, a poznato je i da su rimski vojnici uvek marširali levom stranom. Ovo “pravilo puta” službeno je odobreno 1300. godine kada je papa Bonifacije VIII izjavio da svi hodočasnici treba da se drže leve strane kada putuju u Rim.
Sa poštovanjem ovih propisa nastavljeno je sve do kasnih 1700-ih kada su veliki teretni vagoni za transport robe postali popularni. Ova prevozna sredstva su vukli konji raspoređeni u parovima, a kako vozači nisu imali sedište, da bi uspostavili kontrolu nad upravljanjem konjima i vozilom, oni bi seli na konja koji je pozicioniran levo pozadi, i time bi im desna ruka bila slobodna za korišćenje biča. Međutim, ovakav način vožnje je otežavao procenu saobraćaja koji ide iz suprotnog smera, sa čime se može složiti svako ko se u današnje vreme vozio krivudavim putevima Velike Britanije.
Ova ogromna transportna vozila bila su najprikladnija za široke otvorene prostore i velike udaljenosti u Kanadi i SAD. Bez obzira na dobre uslove za vožnju, prvi zakon o držanju desne strane na putu donesen je u Pensilvaniji tek 1792. godine, koji su potom uvele mnoge kanadske i američke države. Iste godine, u Francuskoj je dekretom naređeno da se saobraćaj odvija desnom stranom, a Napoleon je kasnije uveo to pravilo na svim francuskim teritorijama.
Saobraćajne gužve u Londonu u 18. veku su uticale da se donese zakon kojim se sav saobraćaj reguliše i obavlja levom stranom na londonskom mostu. Cilj donošenja ovog zakona je bio da se smanji broj sudara koji su bili česti u tom delu grada. Ovo pravilo je ubačeno u Zakon o autoputevima iz 1835. godine i usvojeno u celom Britanskom carstvu.
U 20. veku došlo je do pomaka u harmonizaciji zakona o putevima u Evropi i počeo je postepeni pomak prelaska vožnje sa leve na desnu stranu. Poslednji Evropljani koji su izmenili način regulisanja saobraćaja su Šveđani, koji su ovu hrabru promenu napravili preko noći takozvanog H dana (Dagen H – Högertrafikomläggningen). Naime, 3. septembra 1967. godine u 4:50 ujutru, saobraćaj u celoj Švedskoj je zaustavljen na deset minuta pre ponovnog pokretanja, te su nakon kratkog zastoja sva vozila u 5:00 počela da se kreću desnom stranom. I Velika Britanija je ranije razmatrala prelazak na vožnju desnom stranom, ali ta ideja verovatno neće uskoro zaživeti.
Danas samo 35% svetske populacije vozi levom stranom. Države koje se i dalje pridržavaju ovog pravila su Indija, Indonezija, Irska, Malta, Kipar, Japan, Novi Zeland, Australija i od nedavno Samoa. Većina ovih zemalja su bivše britanske kolonije i ostrvske države, a tamo gde kopnene granice zahtevaju promenu vožnje sa leve na desnu stranu, to je regulisano korišćenjem svetlosne signalizacije, prelaznih mostova i jednosmernim sistemima.
Samoa je 2009. godine odlučila da promeni svoja saobraćajna pravila i postala jedna od retkih država na svetu koja je prešla sa vožnje desnom stranom na vožnju levom stranom. Na ovaj potez Samoa se odlučila kako bi omogućila uvoz jeftinih automobile iz Australije i Novog Zelanda.
